Naftna industrija Srbije (NIS), koja je od 2009. u ruskom vlasništu, izbavila se od sankcija prodajom sopstvenog kapitala, što je izvedeno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Time je iz ruku sankcionisanog ruskog Gaspromnjefta, vlasnika NIS-a, kompanja prešla u ruke takođe Gasproma, ruske kompanije ali iz reda onih koje nisu kažnjene zbog podrške Putinovom režimu.
Početkom juna Gasprom je postao većinski vlasnik srpskog giganta petrohemijske industrije u procesu započetom krajem 2021. godine. Sistem se tako proširuje, izvan domena uticaja sankcija.
To, međutim, ipak nije oslobodilo brige za budućnost radnike u Pančevu.
“Plašimo se da sada nećemo moći da radimo sa zemljama Evropske unije. Šta ćemo ako fabrika stane, jer je EU zabranila poslovanje sa ruskim firmama“, rekao je Novica Kocić, predsednik Samostalnog sindikata kompanije Petrohemija za Radio slobodna Evropa (RSE).
Kako stoji na sajtu HIP Petrohemija, glavna tržišta su joj zemlje Evropske unije i susedne države. Navodi se da 80 odsto prihoda ostvaruje izvozom. Godišnji kapacitet je 600.000 tona etilena i polietilena, sirovina za proizvodnju plastike i gume.
U NIS-u su za RSE potvrdili da su 9. juna preuzeli većinsko vlasništvo u Petrohemiji, u skladu sa Ugovorom o strateškom partnerstvu Vlade Srbije i NIS-a od decembra 2021.
“Ugovorom je predviđeno povećanje vlasničkog udela NIS-a u HIP Petrohemiji sa 20,86 odsto na 90 odsto uz obaveze novčane dokapitalizacije u visini od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena“, naveli su u NIS-u.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da je rano za prognoze.
“Vreme će pokazati kako će Rusi upravljati i kakve će rezultate imati. Podsećam da je druga mogućnost bila da se Petrohemija ugasi ako je niko ne kupi“, navodi Kovačević.
Da bi predupredila sankcije EU, ruska strana u maju 2022. učinila je transakciju koja je NIS-u omogućila nastavak poslovanja na zapadnom tržištu. Gasprom njeft, firma pod embargom EU koja je do tada imala više od polovine akcija NIS-a, prodala je deo ruskom Gaspromu koji slobodno radi. Tako je svoj udeo svela na 50 odsto i izgubila većinsko vlasništvo.
Ministarstvo privrede Srbije i Privredna komora nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa ovim.
NIS, koji je vodeća kompanija u Srbiji za proizvodnju i preradu nafte i gasa u Srbiji, u većinskom je vlasništvu ruskog Gasprom Njefta, ćerke firme Gasproma od 2008. godine. Kontrolni paket NIS-a tada je prodat Gasprom Njeftu za 400 miliona evra.
I pored toga što NIS formalno ispunjava uslove za poslovanje u EU, sindikalni lider Petrohemije Novica Kocić je skeptičan.
“Mi pratimo situaciju na tržištu, vidimo da ne idu naši proizvodi. Magacini su nam puni zaliha. A ja znam da naša firma 90 odsto proizvoda izvozi u Evropu“, kaže Kocić.
Prošlog decembra usložilo se poslovanje NIS-a, sada vlasnika Petrohemije, jer Srbija po novom paketu sankcija EU Rusiji ne može regionalnim cevovodom JANAF kroz Hrvatsku da transportuje rusku naftu, koja je od invazije Rusije na Ukrajinu činila 23 odsto uvoza.
Sindikati Petrohemije kažu da su problemi sa izvozom počeli nakon izbijanja rata u Ukrajini, posebno od prošlog septembra zbog rasta cena i komplikovane nabavke sirove nafte koja je osnova za proizvodnju.
Podsećaju da je država odlagala okončanje privatizacije predviđeno za početak jula prošle godine, prvo za tri meseca, pa za još tri, kao i da je u decembru odložena za do šest meseci.
Do krize u poslovanju petrohemijskog sektora u Evropi došlo je u julu 2022, kao posledica recesije nakon pandemije korona virusa i nije direktno vezano za ukrajinsku krizu.
Sindikalci smatraju da je transakciju trebalo odložiti do smirivanja ukrajinske krize.
“To nije realno, jer ne može se znati kada će se rat u Ukrajini završiti. Previše bi to bila situacija – šta ako“, kaže ekonomista Milan Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za RSE da se država dokazala kao loš vlasnik.
“Što se pre nađe strateški partner, pre se posao oslobađa političkog uticaja. Time se stvaraju i uslovi za razvoj kompanije”, dodaje Madžar.
Izvor: Link
