Kako je pre dve godine i obećala Silvija – Stojanka Žinod Drašković, ćerka uglednog kragujevačkog diplomate Dušana Draškovića, ponovo je iz Francuske došla u Kragujevac. Povod njene posete ovom prilikom bio je obnova i osveštenje najstarije kapele na Paliluskom groblju, koju je 1903, pre ravno 120 godina, sazidao njen deda, bogati i ugledni kragujevački trgovac Stojan Drašković.
Pomenu na Paliluskom groblju prisustvovali su pored Silvije, koja je bila šef misije Crvenog Krsta pri UN, a kasnije pri EU u Briselu, i njena sestra Kristina Drašković (96), nekada visoki funkcioner kancelarije Organizacije Ujedinjenih nacija u Ženevi, deca njihove sestre Mari Madlen – Isabel i Stefan, kao i Silvijin suprug Benoa Žino, nekadašnji ambasador Švajcarske u Beogradu, i njihov rođak Jevđa Jevđević, koji je organizovao obnovu kapele.
Ovo je bila prilika da se porodica okupi u gradu odakle su krenuli u svet i da se prisete svojih predaka.
Kapela Stojana Draškovića dugo je bila jedini objekat ove vrste na Paliluskom groblju. Renovirana 1966. godine, ali se urušila 1990. godine. Tada je pao krov i srušila se jedna strana kapele, a iz nje je izraslo veliki drvo.
Najmlađa Stojanova unuka Silvija Stojanka preuzela je na sebe da uz pomoć svog rođaka Jevđevića obezbedi radnike i preduzme sve što je potrebno da se ovaj objekat obnovi.
U postupku od 2006. godine
O porodici Drašković bilo je reči u „Kragujevačkim novinama” pre dve godine kada je posle više od pet decenija došla u rodni grad svog oca. Nažalost, imovina koju je njen otac posedovao podržavljena je posle Drugog svetskog rata, a ni posle 17 godina otkako je započet postupak restitucije nije doneto konačno rešenje o vraćanju oduzetog objekta i zemljišta.
U skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine koji je stupio je na snagu 2005. godine, mi smo preko našeg punomoćnika gospodina Jevđevića u propisanom roku, tj. sredinom 2006, prijavili oduzetu imovinu Republičkoj direkciji za imovinu. Kasnije je donet novi zakon i ponovo smo isto učinili i 2014. godine, od kada se pred Agencijom za restituciju vodi ovaj predmet. Najpre je postupak pripao Agenciji u Beogradu, ali je prebačen u Kragujevac jer se sva oduzeta imovina
nalazi u Kragujevcu, objašnjava Silvija Žinod Drašković.
U rešenju o nasleđu iz 1948. godine, kojim je posle smrti oca Stojana za naslednika oglašen sin Dušan, nalazi se i spisak oduzete imovine. U popisu su plac i kuća u Palilulama u nekadašnjoj Ulici Koče Popovića br. 83 (sada Ulica Kneza Mihaila) i plac od devet ari i 77 metara sa vrtom od 14 ari i 59 metara. Kuću čini zgrada sa 21 odeljenjem i dve manje zgrade sa sedam odeljenja.
Sve ovo podeljeno je na više stanova koje je opština prodala devedesetih godina, iako to nije bilo dozvoljeno jer su objekti stavljeni pod sekvestar, što znači da su dati na čuvanje trećem licu (po sudskom nalogu za staratelja je od strane kragujevačkog suda postavljen advokat Aleksandar Jevđević). Posle njegove smrti opština je počela da prodaje stanove u tom objektu, ali stanari nisu mogli da se uknjiže. Otuda i nebriga za ovu zgradu, koja je spolja ruinirana i zapuštena, dok su u velikom
dvorištu, s vremena na vreme, „nicale” „divlje” zidane šupe.
Osim toga, oduzeta je i njiva u naselju Vinogradi od preko jednog i po hektara koja je pripojena školskom dvorištu Osnovne škole „Sveti Sava”, mada škola ne koristi taj deo placa. Pre dve godine organizovana je akcija ograđivanja škole, to jest dela placa koji je u postupku restitucije.
Iako je sva dokumentacija predata na vreme, o postupku i načinu nadoknade porodica još nema nikakvih saznanja. U neformalnoj poseti Agenciji za restituciju, rečeno im je ovom prilikom da je završena glavna rasprava, uzete su izjave od naslednika i preostalo je jedino da nadležni utvrde na terenu šta od imovine može da se vrati u naturalnom obliku, a šta će biti predmet novčane nadoknade.
Kada će odluka biti doneta, niko ne zna, ali i posle toga postoje rokovi za žalbe koji dodatno mogu da produže okončanje spora. Međutim, porodica smatra da je veliki uspeh što su i ovo do sada uradili, s obzirom da ni malo nije bilo jednostavno pribaviti svu dokumentaciju i dva puta prikupiti i overiti potpise svih naslednika i dati ovlašćenje zastupniku u postupku.
Po nekim procenama, prvostepena odluka mogla bi da stigne za sedam-osam meseci, ali sve su to samo nagađanja.
Ugledni Kragujevčani
Prilika je da podsetimo ko su bili otac i sin Stojan i Dušan Drašković.
Stojan bio je poznati pekar i akcionar Paliluske banke, oženjen Hristinom, rodom iz Crnuće. Njihov sin Dušan rođen je 1898. godine, osnovnu školu završio je u naselju Palilula, a posle toga kragujevačku gimnaziju. Bio je istaknuti „sokolac”, a među njegovim prijateljima bili su Miloje Pavlović i Dragoljub Milovanović Bena. Prijavio se kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, ali su ga 1915. zarobili Bugari. Uspeo je da pobegne i vrati se u Kragujevac. Posle rata odlazi na studije u Ženevu, gde
je završio fakultet socijalno-ekonomskih nauka. Apsolvirao je i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Njegova bogata karijera počela je u Ministarstvu inostranih dela u Beogradu 1925. godine. Bio je član kraljevske delegacije na raznim konferencijama u Ženevi, a od 1933. kao sekretar delegacije Kraljevine Jugoslavije u Društvu naroda obavlja dužnost u Ženevi. Dve godine kasnije prelazi u Marselj, u Francuskoj, gde nastavlja karijeru kao vicekonzul. Vraća se u Beograd, u Ministrstvo inostranih dela 1938, kada je i penzionisan sa svega 40 godina. Međutim, posle samo tri meseca, ukazom kralja
Petra drugog, vraćen je na posao i postavljen na mesto sekretara Kraljevskog poslanstva u Parizu, a kasnije u Višiju. Početkom rata, 1941. seli se u Bern, ali je na zahtev ministra socijalne politike upućen na rad u Međunarodni Crveni krst u Ženevu, kao član delegacije Kraljevine Jugoslavije.
Po završetku Drugog svetskog rata Dušan Drašković napustio je diplomatsku službu i vratio se u Pariz, gde je osnovao filmsku kompaniju. Bio je jedan od osnivača međunarodnog Centra slobodnih sindikata 1948. i jedan od osnivača i član uprave Udruženja srpskih federalista u Francuskoj. Odlikovan je ordenom Jugoslovenske krune i ordenom Legije časti. Umro je u emigraciji, 1966. godine u Parizu, gde je i sahranjen.
Dušan je bio oženjen Parižankom Elenom Toma, ćerkom Alberta Tome, poznatog francuskog socijaliste i borca za radnička prava. Toma je bio veliki prijatelj Srba i za vreme Prvog svetskog rata, kao ministar naoružanja pomagao je srpskoj vojsci. U posleratnom periodu bio je prvi direktor Međunarodnog biroa rada u okviru Društva naroda, a po njemu danas nose naziv mnoge ulice, instituti i fakulteti u Francuskoj.
Porodica Drašković posle kraćeg boravka u Kragujevcu, vratila se u Francusku. Uprkos tome što nisu dobili odgovor o okončanju spora koji vode sa državom, ipak su zadovoljni. Uradili su najvažniju stvar – obnovili kapelu Draškovića na Palilulskom groblju, prisustvovali pomenu i okupili se još jednom u gradu odakle su potekli. Nadaju se da će biti još prilika za ovakva okupljanja.
Izvor: Link
