Najava izgradnje novog obdaništa sredstvima iz budžeta grada došla je krajem januara ove godine kada je zatvoreno obdanište „Leptirić” u Karađorđevoj ulici koji zbog starosti objekta nije bio bezbedan. Oko 170 mališana je raseljeno po drugim ustanovama, a nadležni su tada izjavili da je 60 miliona dinara obezbeđeno u budžetu za ovu godinu i da ostaje još da se izabere lokacija za novi objekat.
Dušan Aleksić Zeka, član Gradskog veća za obrazovanje, kaže da je lokacija odabrana i to je mesto gde su se nalazili staklenici JP „Zelenilo” u naselju Bubanj. Ipak, ostalo je da se preskoči još nekoliko administrativnih prepreka. Trenutno je lokacija na čekanju kod Službe katastra gde treba da se ucrta, a tek tada se stiču uslovi da se raspiše tender za projektovanje i izvođenje radova. Kada će se ovaj uslov ispuniti u gradskoj upravi ne znaju jer katastar je državna institucija.
Iako se čini da je odluka da se posle dužeg vremena od gradskih para gradi novo obdanište doneta zbog zatvaranja „Leptirića, Dušan Aleksić kaže da je takvo rešenje usvojeno ranije, jer je u budžetu za ovu godinu, pre raseljavanja starog objekta, već bilo opredeljeno 60 miliona dinara za gradnju novog obdaništa.
Gradiće se montažni objekat
Aleksić navodi da su nova obdaništa potrebna gradu jer još postoji lista čekanja, i potrebni su novi kapaciteti, pa se razmišljalo o lokacijama u Beloševcu, Erdogliji ili na Bubnju, jer u tim naseljima je loša pokrivenost obdaništima.
– Tražili smo lokaciju i videli da je najbliža slobodna gde grad ima sto posto vlasništva i gde mogu da se grade objekti namenjeni obrazovanju ova na Bubnju, gde su bili staklenici „Zelenila”. Gledali smo i da bude što bliže centralnoj gradskoj zoni jer će tamo biti prebačena deca raseljena iz „Leptirića”, kaže Aleksić.
Završena je preparcelacija zemljišta i određena lokacija za novi objekat od 43 ara, na kome će se, u skladu sa raspoloživim sredstvima, izgraditi obdanište za smaštaj od 120 do 140 dece. Kao osnova za planiranje uzet je podatak da je u Nišu 2020. godine izgrađeno gradsko obdanište tog kapaciteta za 50 miliona dinara. Gradski većnik za obrazovanje kaže da će u slučaju da cena izgradnje premaši namenjenu cifru obezbediti dodatna sredstva kroz rebalans budžeta i da tu neće biti problema.
Obdanište će biti montažnog tipa i kada bude završeno preuzeće svu decu razmeštenu iz „Leptirića”, iz kojeg je otišlo 170 mališana. Međutim, za narednu godinu nije otvaran konkurs, pa će jedna generacija biti „preskočena”.
– Cilj je da gradnja bude brzo završena po završetku ovih procedura, da posle upisivanja u katastar bude raspisan tender za projektovanje i izvođenje, optimista je Aleksić.
Po njemu, nova lokacija ima još jednu prednost, a to su nove zgrade koje su izgrađene u blizini, preko puta nekadašnjih staklenika na Bubnju, a reč je o velikim zgradama, pa će obdanište biti svakako potrebno. Za slučaj da se zgrada „Leptirića” u Karađorđevoj, koja je u postupku restitucije, ne vrati ranijim vlasnicima, već pripadne gradu, taj objekat će biti obnovljen i ponovo raditi kao vrtić, a novoizgrađeni će se osloboditi za novu decu i smanjiti listu čekanja.
Državno obdanište u Erdeču
Da ta lista bude kraća nego sada treba da doprinese još više novo kragujevačko obdanište koje će se graditi u naselju „Erdeč”, a finansira ga Ministarstvo prosvete kreditom uzetim od Svetske banke. Ulaganje koje je dogovoreno je 193 miliona dinara, a novi objekat će imati kapacitet 270 dece.
To je maksimalan kapacitet koji može da se akredituje kod Ministarstva, napominje Dušan Aleksić, a lokacija je određena u Erdeču, na placu pored Osnovne škole „Dositej Obradović”. Obdanište se gradi u okviru projekta predškolskog inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja koji je pokrenulo Ministarstvo obrazovanja.
U ovom trenutku ne zna se kada će početi izgradnja, jer još nije raspisan tender za izvođača radova. Krajem marta, kada je potpisan sporazum o izgradnji ovog objekta između tadašnjeg ministra prosvete Branka Ružića i gradonačelnika Nikole Dašića, rečeno je da će do kraja aprila takav tender biti raspisan.
Aleksić kaže da je nezahvalno da govori kako teku pripreme za izgradnju jer sve aktivnosti vodi Ministarstvo prosvete kao investitor. Poslednja informacija koju ima je da je tenderska dokumentacija spremna i da će u najkraćem roku biti raspisan tender.
– Što se tiče grada, mi smo svoje obaveze ispunili. Obezbedili smo parcelu, građevinsku dozvolu, sve priključke, uradili analizu uticaja na životnu sredinu, tako da bi bilo neodgovorno da ja dajem rokove početka i završetka ovih radova, odgovara Aleksić.
Zanimljivo je da je prvobitno kao mesto za ovo veliko obdaniše bila određena lokacija u Teslinoj ulici na Metinom brdu, blizu ulaza u nekadašnji kompleks „Zastave”. Od njega se odustalo jer Svetska banka kao partner nije prihvatila prekomerno sečenje stabala na placu koji inače pripada gradu, ali i zbog blizine odloženog pepela i šljake iz „Energetike”, koja se nalazi u krugu ovog preduzeća.
Alaksić je, kada se odustalo od te lokacije, izjavljivao kako ona ostaje namenjena za neko buduće obdanište koje će finansirati grad.
Da li to podrazumeva da će to biti kada šljaka i pepeo budu uklonjeni sa sadašnjeg mesta? Aleksić odgovara da se to podrazumeva i da je to uslov, jer obdanište ne bi moglo da dobije akreditaciju ako taj problem ne bi bio rešen.
– Urbanističkim planom taj prostor predviđen je za gradnju objekata obrazovanja i na toj parceli je neophodno podići obdanište jer je potrebno građanima Beloševca i Pivare. U Beloševcu ne postoji druga lokacija za gradnju obdaništa. Postoji zapravo jedna na potezu kada se krene prema Ždraljici, ali mi smo razmišljali da je bolje da roditelji kada krenu na posao ostave decu usput u vrtiću i usput ih pokupe kad se vraćaju, nego da idu unazad, kaže Aleksić.
Dok na ovom mestu ne nikne novi gradski vrtić treba čekati da se izgrade dva za koja su obezbeđena sredstva. Ona će smanjiti listu čekanja jer svake godine ostane neupisano oko 700 mališana, od oko 2.000 novoprijavljene dece. Grad svake godine finansira deo troškova za boravak 2.700 dece u 20 privatnih vrtića, na isti način kao u i u gradskim, ali to nije dovoljno.
Zato se, kako ističe Aleksić, deluje u dva pravca. Jedan je gradnja novih odbaništa, a drugi povećanje broja dece čiji se boravak u privatnim vrtićima sufinansira. Cilj je da se ukine lista čekanja, ali do njega ima još mnogo da se uradi.
GRADSKI I PRIVATNI VRTIĆI
Mesta za 7.200 dece
Grad Kragujevac prima 4.500 dece u gradskim vrtićima i 2.700 u privatnim, što je ukupno 7.200, dok ispod crte posle godišnjih konkursa ostaje 600 do 700 mališana. Boravak dece i u jednim i drugim vrtićima gradski budžet subvencioniše sa 80 posto od ekonomske cene boravka dece.
Kako navodi Dušan Aleksić, postoje parametri kako se određuje ekonomska cena obdaništa i u Kragujevcu ona je 19.150 dinara mesečno. Tako za decu koja idu u gradske vrtiće roditelji plaćaju nešto manje od 4.000 dinara, a preostalo grad, dok u privatnim vrtićima iznos koji plaćaju roditelji iznosi između 7.000 i 8.000 dinara.
Razlog je, kako kaže gradski većnik, što je ekonomska cena u privatnim vrtićima veća, što je i logično, jer su oni ulagali u izgradnju objekata. Trenutno u privatnim vrtićima ima još slobodnih mesta, ali grad nema više sredstava da subvencioniše od ovih koje sada ulaže, pa je cilj da se godišnje taj iznos povećava za obuhvat još od 100 do 300 nove dece.
Svake godine se raspisuje konkurs za prijem nove dece u gradske i privatne vrtiće, koji je jedinstven i po okončanju se pravi jedinstvena rang lista. Prijavi se u proseku po 2.000 nove dece, a bodovanje se obavlja po raznim kriterijumima. Prvo se polazi od materijalnog stanja i zdravstvenih dijagnoza dece i ugrožena deca po ova dva osnova dobiju u startu 100 bodova.
Nakon toga boduje se da li su roditelji zaposleni i da li rade oba roditelja, što donosi određene bodove.
– Kod rangiranja boduju se svi prijavljeni i prvih 500 se prima u gradska obdaništa, dok se narednih 300 sa liste prima u privatna. Ako se od njih za upis javi 100 manje, za ta novoupražnjena mesta primaju se sledećoh 100 sa liste i tako dok se sve ne popuni. Grad svake godine sve više ulaže u subvencionisanje boravka u privatnim vrtićima, što se vidi po tome da je 2016. iz budžeta ulagano za to 60 miliona dinara, a ove godine 440 miliona dinara, dakle sedam puta više. Za to vreme ekonomska
cena boravka je povećana sedam posto, kaže Dušan Aleksić.
Izvor: Link
