Sudbina Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu neodoljivo podseća na čuveno delo Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“. I dok glavni junaci Beketove drame, Vladimir i Estragon, uzaludno čekaju famoznog Godoa da se pojavi, tako i Filum već duže od dve decenije čeka trenutak kada će se konačno „skućiti“.
Koreni ovog problema datiraju još od 2002. godine, kada je Filum stekao samostalnost u odnosu na Filološki fakultet u Beogradu. Od tog momenta, pa sve do danas, traje donkihotovska borba uprave fakulteta, profesora i studenata da Filum konačno dobije svoj trajni dom. Bilo je predloga da se Filumu ustupe prostorije ruiniranog Doma Vojske Srbije, pominjalo se i preseljenje u staru i propalu zgradu Vojnotehničkog zavoda na prostoru „Kneževog arsenala”, a u jednom momentu se čak pojavila i inicijativa Fakulteta medicinskih nauka, koji je, navodno, bio spreman da sopstvenu zgradu ustupi Filumu nakon selidbe u novoizgrađeni objekat Centra izvrsnosti. Međutim, nijedno od ovih potencijalnih rešenja nije našlo primenu u praksi.
Izgradnja zgrade Filuma više puta se pominjala kao tema u predizbornim kampanjama, poslednji put u junu 2020. godine, kada je tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević u prisustvu tadašnjeg gradonačelnika Radomira Nikolića i njegovog naslednika na toj funkciji Nikole Dašića najavio početak radova na izgradnji posebnog objekta Filuma na lokaciji u neposrednoj blizini Ekonomskog fakulteta površine oko 8 000 kvadrata. Ovo obećanje ponovio je i Šarčevićev naslednik na funkciji ministra prosvete Branko Ružić sredinom naredne 2021. godine, ali do nekih konkretnijih pomaka u pravcu realizicije ovog projekta nije došlo. Nadu da će Filum dobiti svoj dugo čekani dom ponovo je podgrejao predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom ove godine prilikom prezentovanja programa “Skok u budućnost-Srbija EXPO 2027”, kojim je obuhvaćena i izgradnja zgrade Filuma.
U međuvremenu je Grad Kragujevac kao privremeno rešenje Filumu ustupio zgradu nekadašnjeg preduzeća „Ratko Mitrović“ u Kumanovskoj ulici, u samom gradskom jezgru, što je ozvaničeno i potpisivanjem ugovora u Gradskoj upravi između gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića i magistra Zorana Komadine, dekana Filološko-umetničkog fakulteta, ali je pitanje kada će ovaj objekat uopšte biti osposobljen za obavljenje nastave, s obzirom da zahteva temeljnu rekonstrukciju.
I dok potraga za trajnim rešenjem ovog višedecenijskog problema traje, studenti Filuma se poput nomada seljakaju iz jednog u drugi privremeni objekat, pohađajući nastavu u uslovima koji ne priliče budućim akademskim građanima. Sve se to, prema svedočenju samih studenata, održava na samu organizaciju procesa nastave, ali i na interesovanje budućih brucoša, koji se upravo zbog neodgovarajućih uslova neretko odlučuju da odustanu od studiranja na ovom fakultetu.
„Nastava se odvija u prostorijama drugih obrazovnih i neobrazovnih ustanova grada Kragujevca, gde uglavnom uslovi za rad i neometano funkcionisanje nastave, prvenstveno na smeru odseka primenjenih umetnosti, nisu adekvatni. Takođe, studentska služba stacionirana je u prostorijama Pravnog fakulteta, što zbog udaljenosti u odnosu na ostale lokacije na kojima se odvija nastava neretko pravi problem studentima, naročito ukoliko se termini predavanja poklapaju sa radnim vremenom službe. Pozitivna okolnost je to što je funkcionisanje studentske služe u velikoj meri digitalizovano, što povećava brzinu rada, ali i dostupnost službe studentima“, navode naši sagovornici sa Filuma.
Uprkos svim navedenim problemima u vezi sa procesom organizovanja nastave, komunikacija studenata i nastavnog osoblja je više nego zavidnom nivou. Profesori se maksimalno trude da studentima izađu u susret i budu im dostupni za sva pitanja i nedoumice.
„Nastava se uglavnom odvija prema utvrđenom silabusu, bez odstupanja od nastavnog plana i programa. Individualna predavanja su organizovana tako da je vreme trajanja nastave maksimalno iskorišćeno, bez praznog hoda. Predavanja počinju po utvrđenom rasporedu, bez odlaganja ili kašnjenja od strane nastavnog osoblja. Asistenti su, kao i profesori, veoma posvećeni radu i otvoreni za komunikaciju sa studentima, a kriterijumi pri ocenjivanju su u skladu sa zahtevima koje profesori iznose na početku svakog nastavnog ciklusa“, otkrivaju studenti Filuma.
Ono što na čemu bi fakultet trebao da poradi, a na šta su nam skrenuli pažnju studenti Odseka primenjenih umetnosti – smer grafički dizajn, to je uvođenje stručne prakse, koja je studentima ovog smera preko potrebna kako bi na odgovarajući način prezentovali svoje veštine budućim poslodavcima.
„Posao grafičkog dizajnera je izuzetno dinamičan, pa je samim tim važno steći neophodne veštine prilagođavanja u razlilčitim okruženjima. Iako se naš fakultet svojski trudi da nas pripremi za budući poziv poboljšanjem individualnih veština, činjenica je da nam sa druge strane ne pruža praktično znanje o tome kako da se predstavimo budućim klijentima, što nam može predstavljati otežavajuću okolnost u procesu traženja posla“, kažu studenti i dodaju da bi intenzivnija saradnja sa drugim sličnim fakultetima u inostranstvu kroz međusobnu razmenu studenata bila dobar način da se dodatno obogate stečena znanja i iskustva.
Portal Puls Šumadije pokušao je da kontaktira i upravu Filuma kako bi čuo stav samog fakulteta u vezi sa svim gorenavedenim problemima, ali do momenta izlaska teksta nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.
