Kako navode, od osam zabeleženih parova koje je Društvo pratilo tokom sezone gnežđenja, čak četiri para je uspešno izvelo mlade kojih ukupno ima sedam.
Iz DZPPS podsećaju da je 2016. godine postojao samo jedan gnezdeći par, a tokom godina je njihov broj rastao.
“Ove godine je brojnost porasla na osam parova, što je novi svojevrsni rekord u oporavku ove vrste. Dodatno, treba imati u vidu i određen broj mladih, još uvek nezrelih jedinki koji kruže nad Vojvodinom, a za koje u narednim godinama možemo očekivati da se upare i ostave potomstvo”, navode.
Objašnjavaju da su parovi čije gnežđenje ove godine nije bilo uspešno, mladi i nedovoljno iskusni, “te su usled uznemiravanja ljudskom aktivnošću napustili svoja gnezda za koja su odabrali previše prometne lokacije pored staza”.
“Veliki problem predstavlja i nedostatak dovoljno velikog i snažnog drveća, sposobnog da izdrži masivno gnezdo ovih impozantnih grabljivica, što potvrđuje i jedno obrušeno gnezdo. Primorani, većina krstaša postavlja svoja gnezda na klonskim topolama koje nisu stabilne poput nedostajućih hrastova, brestova, jasenova, prirodnih belih topola”, dodaju.
Svi novoformirani parovi nalaze se na potezu od Novog Kneževca do Novog Bečeja, duž Tise, gde su pronašli odgovarajući količinu hrane.
“Među iskusnijim i uspešnim parovima, tri imaju po dva mladunca u svojim gnezdima. Jedini preostali krstaši iz 2016. godine Bora i Eržika su uspešno izveli jednog mladunca, koji je dobio ime Joca, po autoru emisije ‘Sasvim prirodno’ Jovanu Memedoviću, koji je sa svojim timom u kontinuitetu ispratio ovu gnezdeću sezonu”, navode iz Društva.
Naglašavaju i da je DZPPS, “nerazumevanjem Ministarstva za zaštitu životne sredine o značaju ove vrste”, dobilo dozvolu za postavljanje svega jednog telemetrijskog odašiljača, umesto tri, koliko je bilo planirano i najavljeno da će biti postavljeno.
“Ovakvom odlukom, ornitolozi, ali i najšira javnost koja prepoznaje i podržava napore za očuvanje ove vrste, ostaju uskraćeni za najvažnije informacije o lokacijama gde se ove ptice kreću, hrane i odmaraju, a ukoliko iz određenog razloga budu u opasnosti neće postojati mogućnost da im se adekvatno pomogne”, navode.
Naglašavaju i da pored već pomenutih problema nedovoljne i neadekvatne pošumljenosti, “novu pretnju po staništa krstaša u Vojvodini predstavlja velika pomama za izgradnjom vetroparkova i solarnih elektrana na prostorima koji bi morali biti zaštićeni”.
Izvor: Link
