Primena najsavremenijih naučnih inovacija kroz oblasti poput nano tehnologije, molekularne biologije, genetike i bio inženjeringa podržana je finansijski od Fonda za nauku i Fonda za inovacione delatnosti. Fond za nauku od 2019. , kada je i osnovan, uložio je u projekte skoro 82 miliona evra dok je Fond za inovacione delatnosti prošle godine za istraživanja izdvojio više od 20 miliona evra. Na primeru naučnih projekata koji se realizuju u Kragujevcu vidi se značaj tih istraživanja za celu Srbiju.
Mladi istraživači Univerziteta u Kragujevcu su prvi u Srbiji uspešno sproveli sekvenciranje genoma i transkriptoma pojedinačne ćelije što je posebno značajno u onkološkim istraživanjima, a takođe su napravili prvi i organ on čip što je najnovija tehnologija koja doprinosi i tome da se životinje što manje koriste u eksperimentima.
“U našoj laboratoriji mi se bavimo istraživanjem i dobijanjem veštačkih nano materijala za primene u regenerativnoj medicini i tkivnom inženjeringu. Ovako dobijeni materijali su u stanju da zamene oštećene organe i tkiva” rekla je Katarina Virijević- saradnica istraživač na Institutu za informacione tehnologije u Kragujevcu.
” Ja se prvenstveno bavim kliničkim uzorcima i vršim ispitivanje na najnovijoj tehnologiji koju imamo to je oragan on čip na kome simuliramo uslove in vivo eksperimenata” kaže Ana Mirić- pripravnica na Institutu za informacione tehnologije u Kragujevcu.
“Naše ambicije su da sekvenciranje kako genoma tako i transkriptoma još više razvijemo i da tu tehnologiju savladamo i da primenjujemo u personalizovanoj medini” tvrdi Nevena Milivojević- Dimitrijević- saradnica istraživač na Institutu za informacione tehnologije u Kragujevcu.
Centar za bio inženjering u Kragujevcu ove godine razvio je i projekat ,,Intel heart’’ u kome se kroz algoritme veštačke inteligencije stvara sistem podrške lekarima u odlučivanju kada su u pitanju bolesti srca.
Tijana Geroski- docentkinja na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu kaže da to podrazumeva da koristimo pacijentove podatke, koji boluje od ove bolesti, kao baza gde mi izvlačimo različite bio markere odnosno takozvane atribute iz tih podataka i pokušavamo da napravimo neku predikciju.
“Radi se o softveru koji će biti analiziran iz četiri Klinička centra, ovde u Kragujevcu, Beogradu, Nišu i Novom Sadu i prosto želimo da napravimo jedan sistem koji će pomoći pacijentima, radićemo testiranje na dve hiljade pacijenata do kraja projekta koji traje tri godine i sada smo u toj početnoj fazi skupljanja podataka pacijenata” izjavio je Nenad Filipović- rektor Univerziteta u Kragujevcu
Na ovaj način se razvijaju tehnologije koje će se svakodnevno primenjivati u medicini čime će se povećati i efikasnost lečenja pacijenata.
