U svakodnevnim životima pojedinaca, često se susrećemo sa pravnim izazovima koji zahtevaju stručno mišljenje. Jedan od tih izazova, o kojem se često govori, ali o kojem malo znamo, jeste ostavinska rasprava. Da li ste ikada razmišljali o tome šta će se dogoditi sa vašom imovinom nakon što vi više ne budete? Da li znate kako da osigurate da vaša volja bude ispoštovana onako kako želite?Da li ste znali šta je ostavinska rasprava, ko su glavni učesnici i kakva su prava naslednika?U tekstu koji sledi otkrivamo sve što treba da znate. Za pomoć smo se obratili advokatu Stefanu Dačeviću iz Novog Sada.
Šta je ostavinska rasprava?
Ostavinska rasprava je pravni postupak kojim se utvrđuju prava naslednika na imovinu preminulog lica. Nakon smrti lica koje se naziva ostavilac, njegova imovina ne prelazi automatski na naslednike. Kroz ovaj postupak, sud ili javni beležnik kojem sud dodeli predmet donosi rešenje o tome ko su naslednici i kako će se imovina raspodeliti, bilo u skladu sa zakonom ili testamentom.
Ko su učesnici ostavinske rasprave?
Učesnici u ostavinskoj raspravi mogu biti raznoliki, ali prvenstveno se svode na dve osnovne kategorije, na naslednike i poverioce preminulog. Opet naslednici mogu biti testamentarni ili zakonski.
Zakonski naslednici su lica koja nasleđuju imovinu preminulog prema samom zakonu. Ako pokojnik nije ostavio testament ili ako testament ne pokriva celokupnu imovinu, zakon određuje ko su naslednici i kako se imovina deli. Obično, to su najbliži srodnici poput dece, supružnika, roditelja i sl.
Testamentarni naslednici su oni naslednici kojima je imovina ostavljena testamentom.
Kako se pokreće ostavinska rasprava?
Pokretanje ostavinske rasprave se sprovodi po službenoj dužnosti, onda kada matičar u mestu u kojem je preminuli imao prebivalište o činjenici smrti obavesti nadležni sud. Takođe, ostavinska rasprava se može pokrenuti i na predlog naslednika ili lica koje ima pravni interes, u slučaju da je ostavilac za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju ili postoji testament. U praksi, ostavinska rasprava se brže zakazuje onda kada se podnese predlog za pokretanje ostavinske rasprave. Nakon što primi umrlicu, sud može sam ili najlešće delegirati ostavinski predmet javnom beležniku koji potom sprovodi ostavinsku raspravu i donosi rešenje o nasleđivanju.
Koja dokumenta su potrebna?
Najosnovniji dokumenti potrebni za ostavinsku raspravu su:
-Izvod iz matične knjige umrlih za preminulo lice.
-Dokumentacija o pravu nasleđivanja: izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, ili testament.
-Dokazi o imovini: ugovori, rešenja o vlasništvu, izvodi iz katastra, i slično.
Koliko dugo traje ostavinska rasprava?
Trajanje ostavinske rasprave varira u zavisnosti od mnogo faktora, uključujući složenost imovine, broj naslednika, potencijalni sporovi i pravne komplikacije. Jednostavni slučajevi mogu se završiti za nekoliko meseci, dok složeni mogu potrajati godinama.
Šta ako postoji testament?
Ukoliko postoji testament, on može imati prednost u odnosu na zakonsko nasleđivanje. Testament predstavlja volju pokojnika o tome kako želi da se njegova imovina raspodeli nakon smrti.
Međutim, važno je naglasiti da testament mora biti sastavljen u skladu sa zakonom kako bi bio validan. Zakon o nasleđivanju propisuje oblike testamenta u kojoj on mora biti sastavljen.
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici su lica koje, bez obzira na testament ili ugovor o poklonu kojim je ostavilac za života preneo pravo svojine na neko drugo lice, po zakonu imaju pravo na određeni deo imovine.
Ova kategorija uključuje decu, supružnika i roditelje pokojnika. Čak i ako testament isključuje nužne naslednike, oni i dalje imaju pravo na zakonom predviđeni deo, odnosno nužni deo, ukoliko smatraju da su uskraćeni mogu pokrenuti sudski postupak.
Šta je pravo na nužni deo i koliko iznosi?
Pravo na nužni deo predstavlja zaštitni mehanizam prava nasleđivanja koji garantuje određenim članovima porodice pokojnika, poznatim kao nužni naslednici, minimalni deo imovine bez obzira na volju ostavioca.
Veličina nužnog dela za prvi nasledni red, tj supružnika i decu ostavioca iznosi 1/2 dela koji bi im pripao da se nasleđuje po zakonu.
Pa tako ukoliko ostavilac svom sinu ostavi celokupnu imovinu testamentom, a supruzi i kćerki ne ostavi ništa, njihov nužni deo je povređen, pa imaju pravo da zahtevaju sudskim putem da im se isplati novčana vrednost njihovog nužno dela, u nekim slučajevima može se tražiti i pravo svojine na nekom delu imovine.
Da li se testament može poništiti?
Testament se može poništiti u određenim situacijama. Ako postoji sumnja u sposobnost testatora da sastavi testament, ili postoji sumnja da je testament sastavljen pod prisilom ili obmanom, naslednici ili drugi zainteresovani mogu pokrenuti postupak za poništaj testamenta. U takvom slučaju, sud će razmotriti sve okolnosti i odlučiti o validnosti testamenta.
Da li se testament može pobiti i iz kojih razloga?
Pobijanje testamenta je pravni postupak kroz koji se ispituje validnost testamenta. Postoji niz razloga zbog kojih neko može želeti da pobije testament, i postoji određeni skup pravnih osnova na kojima se može zasnivati takav zahtev. U Srbiji, kao i u mnogim drugim jurisdikcijama, postoje konkretni razlozi i okolnosti pod kojima se testament može pobijati. Pa tako na primer, testament se može pobijati zbog toga što nije sačinjen u zakonom predviđenoj formi ili je sastavljen usled prevare, prinude ili zablude ili kao što smo ranije naveli zbog povrede nužnog dela.
Šta se dešava sa zaostavštinom ako nema naslednika?
Ako preminuli nema zakonskih naslednika i nije ostavio testament kojim je odredio naslednike, zaostavština prelazi na Republiku Srbiju. U praksi, pre nego što se imovina prenese državi, postupak ostavinske rasprave će se sprovesti kako bi se potvrdilo da nema zakonitih naslednika ili testamentarnih naslednika. Ukoliko se tokom ovog postupka ne pronađu naslednici, imovina će se formalno preneti na državu.
Izvor: Link
