Svetski kup, 19. po redu, koji se po prvi put u istoriji FIBA igra čak u tri zemlje – Filipini, Indonezija i Japan, ispit selekcije Srbije – može li do osnovnog cilja, olimpijske vize. Za sve pratioce sajta Sportkluba, tokom takmičenja, ekskluzivni komentari Vlade Jovanovića, renomiranog stručnjaka, koji je u bogatoj karijeri osvajao trofeje sa Partizanom, Igokeom, kao i evropska zlata sa juniorskom reprezentacijom.
„U ovom trenutku, Kina nije toliko kvalitetan rival, koji je mogao da se bolje suprostavi Srbiji na startu Svetskog kupa. Moram to da konstatujem iako ne spadam u velike poznavaoce kineske košarke, mada sam izvesno vreme radio u toj zemlji. Mislim da su ranije imali kvalitetnije domaće igrače. Kako su izgledali protiv nas, najbolji je primer naturalizovani Anderson, koji skoro ništa nije pokazao bez obzira na nesporne kvalitete. Zašto se sve to „dešavalo“ sa Kinom, pa odgovor i nije težak.
Srbija je odigrala fenomenalnu utakmicu od prvog do poslednjeg minuta, a već u prvoj četvrtini, selektor Svetislav Pešić je uključio devet, deset igrača, uspostavio rotaciju, na svakoj poziciji imali smo više od dvojicu kvalitetnih, uprkos svim otkazima, koji su pratili pripreme za veliko takmičenje. Pa, Dejan Davidovac je sa „četvorke“, išao na „trojku“, Filip Petrušev počeo na „četvorci“, završio na „petici“ iza Nikole Milutinova, a Dušan Ristić na „pet“, uz, moram da apostrofiram, izvrsnu partiju.
Od samog početka meča, uspostavili smo ritam kroz agresivnu odbranu, a Kinezi nisu mogli da uđu i postave napad ni na pola terena. Sve od pritiska naših reprezentativaca na loptu, pa su naterali rivala, na čak deset izgubljenih lopti za prvih 20 minuta. Iz toliko grešaka rivala, usledile su naše kontre, ne pozicioni napadi. Naša defanziva se nije svodila na pik en rol, već na konstantan pritisak na loptu i na pas, što postaje zaštitni znak srpske igre. Kao što je bilo dosta presečnih napada protivnika, pa naši poeni iz kontranapada…
Gledajući utakmice naše grupe, upalo mi je u oči, da sve ekipe imaju problem sa sastavom, osim Srbije, a toliko smo strepeli posle otkaza pojedinih reprezentativnih kandidata. Uprkos tome, ne možemo da se žalimo na roster, pa Srbija ima skoro dve petorke podjednakog kvaliteta, uz svo kreiranje, koje smo mogli da vidimo na startu SP. Pogledajte samo kako je Stefan Jović, kao klasični plejmejker, odigrao tri, četiri „tačdauna“, pasovi, pa agresivnost Alekse Avramovića…sve za dubinski rast Srbije, mada bi trebalo biti strpljiv, tek je sve počelo.
Ostali rivali u grupi, specijalno Portoriko i Južni Sudan, koji su odigrali jednu zanimljivu utakmicu, okončanu tek u produžetku, imaju korektne petorke. Ali, već posle dve, tri izmene i jače rotacije, to više nije početni kvalitet. Mnogo zavise od pojedinca, koji ne može da provede 40 minuta na parketu. Recimo, Portoriko, gde je glavni igrač, plej Tremont Voters, sa izvesnom i NBA karijerom. U njihovoj igri, dosta toga zavisi od prvoj organizatora. A svaki veći pritisak na njemu, oni sa druge strane terena, bliži su svom cilju, pobedi.
Još se ne sleže ni prašina posle utakmice Kanada – Francuska, koju je ubedljivo dobila selekcija sa američkog kontinenta. Većina nas, uoči Svetskog kupa, uglavnom je komentarisala izostanak Džamala Mareja, bez posebnih predznaka o ostatku ekipe, u kojoj su još trojica, četvorica iz najbolje profesionalne lige sveta, sa dosta poena u rukama. Na drugoj strani su Francuzi, koji su, čini mi se, u odnosu na ostale učesnike SP, došli najkompletniji. U duelu sa Kanadom, niti su ušli u meč na pravi način, niti su imali pravu reakciju na „širinu“ napada rivala. Čak ni u pokušajima dueta Rudi Gober – Matijas Lesor. Ne toliko što je Keli Olinik širio na „trojci“, koji ih odatle nije toliko kažnjavao. Već zbog individualnih kvaliteta Šaja Aleksandra, koji je u duelima „jedan na jedan“ sve rešavao. Možda i ovaj visok poraz Francuske nije loš kao neka vrsta šoka, mislim da će se oporaviti.“
Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart
Izvor: Link
