Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda i sve ih ispušta u reke Savu i Dunav. Zbog planske i neplanske urbanizacije ranije predviđenja rešenja više nije moguće sprovesti. Dok se čeka na nove predloge, umetnik Andrej Josifovski, zvani Pijanista, izveo je performans “Krvava reka” da bismo se, kako kaže za portal “Vremena”, trgli iz bunila u kome se već dugo nalazimo.
Od pet postrojenja za obradu otpadnih voda koja su planirana na teritoriji Beograda nije izgrađeno nijedno. Istovremeno se beleže veliki izlivi neprečišćene vode u Savu, Dunav, gradske vodotokove i melioracione kanale. To su neki od glavnih identifikovanih problema u radu beogradskog kanalizacionog sistema, vidi se iz Strategije uređenja i održavanja vodotoka drugog reda na teritoriji Beograda.
Među glavnim problemima beogradskog kanalizacionog sistema ističe se i to što kapitalni objekti koji su predviđeni u Generalnom rešenju beogradske kanalizacije iz 1977. godine uglavnom nisu izvedeni. Zbog planske i neplanske urbanizacije više ih nije moguće ni izvesti. Još jedan problem je i što je određeni broj crpnih stanica kanalizacionog sistema u lošem stanju, kao i to što je kanalisanje atmosferskih otpadnih voda nepotpuno realizovano.
Krvava reka
Umetnik Andrej Josifovski izveo na Savi je performans “Krvava reka” koji, kako kaže za portal Vremena, treba da ukaže na to što se može desiti ukoliko se ne trgnemo iz bunila u kome se već dugo nalazimo. Projekat između ostalog, ukazuje i na zagađenja direktnim izlivanjem fekalnih voda iz svih kolektora iz ovog rečnog sliva.
– To je bio eksperiment koji je trebalo da pokaže i šta nas čeka ako zaista dođe do dugo najavljivanog iskopavanja litijuma. Izabrao sam mesto baš ispod ‘zabranjenog grada’, s obzirom da je to jedan arhitektonski masakr koji je naš grad doživeo – kaže Josifovski.
On dodaje da je performans “Krvava reka” višeznačan.
– Zapravo pored “zabranjenog grada” postoji jedan veliki tunel, kanal, koji zovu ‘Mokroluška reka’. Kada se pogleda snimak iz drona, bude vam jasno šta je to zapravo. Postoji i jedan kolektor uzvodno prema Sajmu gde vam takođe može biti jasno da se tu ispušta kanalizacija, direktno sa Banovog brda. Krvava reka zapomaže i vrišti, pre nego što će poslednji put živa proteći kroz naš Beograd, tada će se ujedno i zatvoriti slavine naših života. Na nama je da to ne dopustimo i da se izborimo, a čini mi se da smo vrlo blizu – kaže za Josifovski.
Iščekivanje rešenja
Problem kanalizalizacione mreže je jedna od slabih tačaka Srbije, a na njegovo rešenje čeka se već godinama. Prema poslednjim dostupnim podacima godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine, nešto više od trećine domaćinstava u Srbiji je bez kanalizacije. Najveći procenat priključenih na kanalizaciju je u Beogradu 89,1 odsto, a najmanji u regionu Južne i Istočne Srbije, gde svako drugo domaćinstvo koristi septičke jame.
Beogradski kanalizacioni sistem prostire se na površini od oko 15.000 hektara i obuhvata prostor starog Beograda, Novi Beograd, Zemun i pojedina naselja na levoj obali Dunava. Na kanalizacionu mrežu, izgrađenu u desetak gradskih opština, priključeno je preko 1.200.000 stanovnika. Ipak, i uglavnom gradu veliki broj stanovnika koristi sopstvene septičke jame.
Prema istraživanju Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra otpadne vode iz više od polovine domaćinstava u Vojvodini ispuštaju se u septičke jame, koje potom, u najvećem broju slučajeva svojim cisternama crpe privatnici. Gde na kraju završavaju, uglavnom nije poznato.
Izvor: Link
