Predstavljeni su naučni projekti mladih istraživača sa univerziteta u Kragujevcu koji su izabrani na konkursu za finansiranje od Centra za naučnoistraživački rad SANU i samog Univerziteta. Od 23 prijavljena rada finansirano je njih pet iz četiri naučna polja.
Mladi su godinu dana radili na njima i svaki projekat na godišnjem nivou dobio je po 120.000 dinara. Za finansiranje projekata Centar SANU u Kragujevcu dobija sredstva iz Centra za nauku SANU, a jednim delom i Univerzitet finansira projekte i ovo je treća godina kako se raspisuje konkurs.
Izabrani su sledeći radovi:
Dr Dejan Milenković, Institut za informacione tehnologije: Antioksidativni potencijal novosintetisanih kumarin nacilhidrazonskih derivata – NewCoumAntiOx (polje prirodno-matematičkih nauka);
Dr Aleksandar Aleksić, Fakultet inženjerskih nauka: Prevazilaženje poremećaja u domenu inženjerskog menadžmenta – Unapređenje organizacione rezilijentnosti – CODEMO (polje tehničko-tehnoloških nauka);
Dr Ana Pejčić, Fakultet medicinskih nauka: Nivo vitamina C kod trudnica i efikasnost suplemenata vitamina C u prevenciji prevremenog pucanja plodovih ovojaka i prevremenog porođaja – VitCePrev (polje medicinskih nauka);
Dr Dragan Dakić, Pravni fakultet: Normativno kodiranje veštačke inteligencije: izabrana pitanja – Normo Code – AI034 (polje društveno-humanističkih nauka);
Dr Miljan Milošević, Institut za informacione tehnologije: Modeliranje kritične interakcije između cirkulišućih ćelija tumora i trombocita u toku metastaze – MODELETS (polje tehničko-tehnoloških nauka).
Promociju radova otvorio je rektor Nenad Filipović rečima da se pisanjem ovih projekata uvežbava način njihove realizacije. Dodao je da sredstva nisu velika, ali da koliko-toliko znače i da se nada da će se ona povećati u narednom periodu.
– Mislim da je bitno da ovaj trend nastavimo i da što više mladih ljudi prijavljuju projekte, kaže rektor.
Predstavljanje projekata
Izlagači su imali desetak minuta da predstave svoje radove. Najpre je to učinio Dejan Milenković sa Instituta za informacione tehnologije, čija je ideja projekta proučavanje novih jedinjenja koja će biti potencijalni antioksidanti i služiti kao potencijalni lekovi. Svoje istraživanje on i kolege zasnovali su na eksperimentu i potvrdili ga teorijom. Novac od projekta uložili su u kupovinu hemikalija za eksperimentalni rad. S obzirom na to da su već odredili jedinjenja, planiraju da prošire ispitivanje potencijalnih lekova prema određenim proteinima koji su odgovorni za neke bolesti.
Na Fakultetu inženjerskih nauka nagrađen je projekat kojim rukovodi dr Aleksandar Aleksić, a rad je predstavio na engleskom jeziku. Tema projekta je bila da pokušaju da nađu adekvatan model za procenu otpornosti preduzeća na nastale poremećaje u njemu samom, okruženju i tržištu i da nađu vezu između faktora otpornosti i indikatora performansi na nivou svakog poslovnog procesa. Novac su iskorstili za participaciju za učešće na međunarodnim konferencijama i objavljivanje radova.
Medicinari su istraživali efikasnost suplemenata vitamina C u prevenciji prevremenog pucanja plodovih ovojaka. Rukovodilac projekta je dr Ana Pejčić, a u izradi su učestvovali još trojica njenih kolega. Ana je imala zadatak da rukovodi projektom, neko iz tima je pretraživao literaturu, a zajedno su izvlačili podatke i analizirali.
Ono što su pokazali je da trudnice koje su imale prevremeno pucanje plodovih ovojaka, pre svega kod onih kod kojih se to desilo pre termina (pre 37. nedelje trudnoće), da su imale značajan niži nivo vitamina C, kao i da je primena suplemenata (tableta) ovog vitamina u dozi od sto miligrama efikasna u prevenciji.
Projekat je sproveden sistematskim pregledom i metaanalizom, koristili su podatke iz literature, odnosno saželi su podatke iz kliničkih studija koje su sprovedene u svetu, a u njima je bilo ispitivano oko 2.000 trudnica.
Na projektu iz humanstičkih nauka, rukovodilac je bio dr Dragan Dakić, a učestvovalo je još dvoje istraživača. Cilj istraživanja je da se utvrdi na koji način pravo kao nauka utiče na algoritme i sisteme veštačke inteligencije. S obzirom na to da veštačka inteligencija ima gotovo neograničene mogućnosti i u tom smislu, pravo postavlja izvesne barijere. Hteli su da u oblastima zaštite ličnih podataka, primene veštačke inteligencije u odlučivanju u medicini i njene primene u autonomnim vojnim sistemima istraže na koji način pravo utiče na kodiranje, odnosno šta ono (ne) dozvoljava i šta se očekuje od softverskih sistema da poseduju kao svoje programske atribute da bi mogli da budu korišćeni na legalan način.
Dobra praksa
– Ovo nam je bila jedinstvena prilika da se oprobamo u svim fazama izvođenja jednog naučnog projekta, od aplikacije do realizacije i podnošenja finansijskih izveštaja. Ovo je dobra praksa jer sprovođenjem ovakvih aktivnosti Univerzitet u Kragujevcu postaje projektni „inkubator” omogućavajući svojim mladim kadrovima da budu što konkurentniji na tržištu koje je nemilosrdno kada su u pitanju projekti, obajšnjava Dakić.
On dodaje da je Univerzitet postavio i uslov za napredovanje u zvanju, tako što će kandidat rukovoditi ili učestvovati u nekom projektu i da Univerzitet sa pravom očekuje od istraživača da to postignu, jer to mogu ostvariti i u okviru svoje matične kuće i steći potrebne reference.
Poslednji se predstavvio se dr Miljan Milošević sa Instituta za informacione tehnologije. Zajedno sa svojim kolegama kreirao je kompjuterski model. Zadatak projekta je da primenom kompujerskih metoda simuliraju proces vezivanja ćelija tumora za trombocite, jer se pokazalo da je to ključno u nastanku metastaza. Tako da su ti modeli dali rezultate koje mogu da posluže istraživačima koji se bave lekovima.
– Ako znaju kako izgleda interakcija, koji su kritični mehanizmi, oni će verovatno pri dizajniranju lekova da vode računa o tome i da ubace supstance koje će da spreče vezivanje ćelija tumora i trombocita i na taj način da spreče metastazu, objašnjava Milošević.
Sarađivali su sa institutom u Hjustonu i objavili rezultate u prestižnom međunarodnom časopisu.
Kaže da su daleko od toga da se rezultati primene u zdravstvu, jer treba puno stvari da se validira i da se svede pod zakonski okvir, ali se nada se da će dati mali doprinos u tom sveobuhvatnom zadatku lečenja raka.
Promociju radova svojim obraćanjem zatvorio je akademik Miloš Đuran rečima da je kragujevački Univerzitet jedini u Srbiji koji na ovaj način podstiče razvoj nauke i da će pokušati da povećaju iznos projekata.
– Ako imate tim, imaćete projekte, opremu i rezultate, zaključuje Đuran.
