Narodni muzej Šumadije organizuje izložbu autora Petra Đorđevića pod nazivom “Intimni svet boje i svetlosti” u Malom likovnom salonu.
Izložba će biti otvorena 9. marta u 19 časova.
(…)pitanje o izvoru umetničkog dela jeste pitanje o poreklu njegove suštine. Prema uobičajenom mišljenju, delo nastaje iz umetnikove delatnosti i posredstvom nje. Ali čime je i otkud je umetnik to što jeste? On je to zahvaljujuči svom delu, jer kada se kaže da se majstor poznaje po svom delu, to znači: tek delo dopušta da se umetnik pojavi kao majstor svoje umetnosti. Umetnik je izvor dela. Delo je izvor umetnika. Nema jednog bez drugog. Ali ni jedno od njih samo nije osnova drugom. U
sebi i u svom uzajamnom odnosu umetnik i delo, svako od njih, jesu zahvaljujući nečem trećem što je pre ovoga, to jest zahvaljujući onom odakle umetnik i umetničko delo imaju svoja imena – zahvaljujući umetnosti (…)
Martin Hajdeger, “Šumske staze”
Umetnost traži od posmatrača, konzumenta ili slušaoca maksimalno čulno angažovanje. Nedozvoljavajući opuštanje, svetle i žive teme mrtve prirode umetnika Petra Đorđevića na prvi pogled odišu tihom atmosferom i neobičnim mirom. Reklo bi se da je sve u međusobnom skladu i neobičnoj smirenosti. Vrlo hrabro slikajući, maestralnom gestualnošću umetnik je svoju ekspresivnost uspeo da skloni i da sakrije negde između jarkih boja, pastuoznih poteza, britke teksture, klasičnih kompozicija. Iako
tematski svrstane u mrtve prirode, dela Petra Đorđevića su neobično životna i tu životnost posmatrač na prvo gledanje upija.
Tematski se okrenuvši jednoj od najstarijih slikarskih tema, umetnik Petar Đorđević je ispred sebe postavio ozbiljan zadatak. Van svih kombinacija sa modernim materijalima, digitalnom tehnologijom, multimedijom okrenut sasvim klasičnom pristupu slici ulja na platnu umetnik donosi ozbiljnu analizu prisutne sadašnjosti.
Optimistički svetle, osunčane kompozicije, jarkih boja na prvi pogled jednostavnog, klasičnog komponovanja, sa postavkama u uglu ateljea govore o nestalnosti i prolaznosti. Umetnik je sam u svom ateljeu i neguje neku vrstu monaškog života. Svako provodi sam svoje vreme sa svojim slikama, radovima, sa svojom umetnošću, razgovarajući u sebi sa njima. Taj dijalog je veoma prisutan na slikama Petra Đorđevića. Dijalog upućen samome sebi posmatrač upija kroz vizuelno nadahnuće koje je autor
predstavio. Nisu to samo nasumično poređani predmeti koje treba naslikati. Putujući pogledom kroz postolja, draperije, između predmeta i pozadina, jasno je da se neki detalji lako očitavaju. Majstorski vodeći pogled na proputovanje slikom umetnik pojedine detalje ostavlja nečitljivim, kao da u brzini pregleda oko nije bilo u stanju da izoštri i uoči. Iz eksplozija pastuoznih slikanih struktura nailazi se na lobanju. Ljudska ili životinjska lobanja, po neki put samo donja životinjska
vilica, se ne nalazi slučajno u korpusu odabranih predmeta Petra Đorđevića. Tu je i uvek sličan buket cveća ili dva, ili više, ili pak samo jedan cvet ostavljen na podlozi. Uhvatiti dan, nezaboraravljajući smrtnost ni svoju ni svojih bližnjih pojavljuje se kao vizuelno podsećanje ljudske krhosti, a prolaznost kao motiv protiv sve brže realnosti, utopljenoj u površnosti, neukosti i prostoti.
Slikarski opredeljen, crtački izuzetno talentovan Petar Đorđević se na svim poljima drži već jasnog i pozicioniranog puta. Da otkriva nova staništa, umetničke avanture, inoviranje vizuelne ideje i tehničko-tehnološkog postupka nije primarni cilj ovog umetnika.
Nastavljajući tradiciju, brojnih velikih umetnika, svoj slikarski put pronalazi na tragu ipmresionista, postimpresionista, ali i nekih domaćih velikih autora čije delo zrači velikom svetlošću.
Nežni dodir umetnosti dalekog istoka omogućio je igru oslikanih pasaža bez jakog osenčenja, dok je klizač jačine boje pomeren do maksimuma. Puna pastuoznost nanete boje skoro da vaja oblike u punoj plastici, dok slike okupane svetlošću i bojama zrače zapitanošću, blagom setom ali i nežnim optimizmom.
dr um Bojan Otašević, redovni profesor FILUM-a u Kragujevcu
Izvor: Link
