Tridesetdevetogodišnji Ivanjičanin Petar Todorović, po zanimanju advokat, medijator a od skoro i pisac. Teško je definisati šta je ponajviše, jer izuzetno ceni svoju profesiju – advokaturu, medijacija je u povoju, a pisanje mu predstavlja veliku ljubav i beg od svakodnevice. Zajednička crta je dobra retorika. Ponajviše se oseća kao medijator, budući da neke stvari u životu radi uz ljubavi.
Napisao je pitko štivo istorijsko-psihološkog karaktera pod nazivom „Otkucaji duge”. Roman sadrži blizu 600 stranica, u koje je autor upakovao razdoblje od 1880. do 2015. godine, dakle 135 godina, po njemu, možda i najznačajnijih za srpsku istoriju.
Roman je objavila „Čigoja”.
Za pisanje mu je bilo potrebno četiri godine, što je sama obimnost romana zahtevala s obzirom da sadrži obilje istorijskih činjenica i podataka koje je trebalo proveriti. Knjigu je završio u doba korone, kada je advokatura stala zbog pandemije.
Petar je još u mladosti proučavao istorijske aspekte društva i išao na takmičenja iz istorije, a onda je to povezao sa događajima koji su se desili njegovoj porodici za vreme Drugog svetskog rata i to sve pretočio u književno delo. S druge strane, dosta je čitao i o Frojdovoj psihoanalizi, što mu je pomoglo da uđe u srž likova o kojima piše, poput jednog koji se iz očaja obesio. Autor priznaje da mu je bilo teško da to opisuje, ali osećaj beznađa kod čoveka je prevagao da bude dramaturški
prikazan.
Žali se da ima malo slobodnog vremena, jer se bavi ozbiljnim poslom, ima dvoje male dece i uglavnom u večernjim satima piše na računaru, što nije klasični rukopis, ali mu je adekvatna zamena, zbog brzine.
Opčinjenost dugom
Simbolika duge (mosta između neba i zemlje), koja se pojavljuje svuda, iznenada i niotkuda, pa nestane, poslužila je ne samo za naslov knjige, već prožima čitav roman. Duga glorifikuje sve izazove sa kojima se akteri suočavaju, pa i u sudnici prilikom jednog zanimljivog sudskog spora koji je tragično okončan.
„Čitalac u Petrovom romanu postaje akter dramskih zbivanja, prepoznajući sopstveni deo priče, majstorski osvetljen i očišćen od nepotrebnih detalja i smešten u gustu mrežu postojanja… Potpuno iskustvo, okarakterisala je književni kritičar dr Bosiljka Tadić.
Roman započinje retrospektivno i boji ga teškim događajima koji su obeležili živote glavnih junaka ili čitavih porodica. Kako je avantura započela tako se i završava. Radnja je smeštena u uglavnom u Bosni, na Balkanu, ali i van njegovih granica – u Austriji, Albaniji, Turskoj… u jednom multietničkom društvu s različitim govornim područjima, koje razdvajaju pohlepa, ljubav, strast, što su i narativni motivi.
Autoru je Bosna bila inspiracija jer, po njegovim rečima, ne postoji ni jedna država u Evropi poslednjih decenija u kojoj je snimljeno više filmova, napisano više knjiga ili se na neki umetnički način govorilo o njoj. To je ujedno i odgovor zašto je delo napisano jekavicom.
Glavni junak romana Aleksandar je dete iz malenog bosanskog sela Kosmrej, koje se krajem 19. veka upućuje na veoma neizvesno i uzbudljivo putovanje u Beč, trbuhom za kruhom. U svojoj dirljivoj avanturi, još u vozu, upoznaje Mariju Mauer, Austrougarku nežne naravi sa kojom se nakon dve godine venčao, a onda i vratio u svoje rodno seoce, kupio još imanja novcem koji je tamo zaradio, izrodio dosta dece i tu ih dočekuje Prvi svetski rat. Zbog Marijinog porekla to je za njih bila otežavajuća
okolnost. Nakon njihove tragične smrti sva zemlja, koju su obrađivala njihova deca, biva nacionalizovana i u tili čas izobilje prerasta u borbu za „goli život”.
Safet, kum stradale porodice, postaje ujedinitelj. Drugi svetski rat donosi poseban preokret u životima glavnih junaka. Nakon višedecenijske borbe priča se nastavlja u Albaniji, Turskoj i Austriji, državama koje su posebno važne, po oceni autora, u opisivanju ratova u Bosni i na Kosovu.
Priča se zatim razvija u pravcu da nestali sin Aleksandra i Marije u ratu bude zapravo regrutovan kao italijanski vojnik za područje Bosne i Hercegovine. Kada je kročio na tlo svoje zemlje ljudi nisu mogli da zaključe da se radi o tom mladiću, a i dobio je drugo ime i prezime. Interesovalo ga je poreklo i čak je odlučio da se nastani u kući svojih predaka. Sticajem okolnosti, u jednom sudskom postupku uspeo je da vrati zemlju oduzetu njegovoj porodici. Onda se priča nastavlja ratom u Bosni i
na Kosovu i završava negde 2015. godine u Beogradu, kada unuk glavnog junaka, Marijino i Aleksandrovo najstarije dete od petoro, upisuje studije sociologije. Piše i uspešno brani doktorsku disertaciju na temu „Međuljudski odnosi na Balkanu”, a u komisiji za odbranu rada su bili Nemac, Albanac i Hrvat, što ima posebnu konotaciju.
Bez srbovanja
• Moj roman „Otkucaji duge” predstavlja moju potrebu da, uprkos turbulentnom periodu u kojem živimo, shvatim suštinu Balkana, te razgoropađene tvorevine koja nikom nije i svima nam je najmilija. „Otkucaji duge” su nastali kao proizvod moje težnje da ukažem na besmislenost rata, kaže Petar.
U romanu su obuhvaćeni svi ratovi koji su vođeni na teritoriji Balkana u 20. veku – Veliki rat ili Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, rat u Bosni i Hercegovini i rat na Kosovu.
• Po malo može da se podvede i pod psihološki roman budući da junake ove priče prate traume sa kojima se suočavaju na svom putu i iznalaze razna rešenja da to prevaziđu. Posebno bih naglasio da u mom romanu nema srbovanja, da je to narod bogom dan i da je za sve u pravu, objašnjava autor.
On je počeo s promocijom romana u Prvoj gimnaziji, pa tek u rodnoj Ivanjici, gde je manje govorio o knjizi, prepustivši to recenzentima i kritičarima, a više o svom susretu s Kragujevcem.
Sećajući se prvog susreta sa gradom, 2002. godine kada je došao na studije, kaže da je nakon veoma kratkog vremena počeo da oseća Kragujevac kao svoj grad, koji mu toliko toga daje i sa kojim imam bezrezervnu vezu, gde god da se nalazim u svetu.
• Veoma sam ponosan što svoj roman predstavljam u gradu koji je bio prva prestonica Srbije, gde je donešen prvi Ustav, otvorena prva pošta, prvi sud, prva gimnazija, u ovoj, istorijski veoma važnoj zgradi kojom su hodali velikani naše istorije, istakao je Petar.
Čitaoci su reagovali pozitivno na njegovo delo, a i stručnom kritikom autor je vrlo zadovoljan. Svoju kritičku ocenu dao je profesor Veselin Višnjić i ona je izašla u poslednjem broju „Književnih novina”.
O AUTORU
Put od radio-voditelja do pisca
Petar je osnovnu i srednju školu završio u rodnoj Ivanjici, zatim Pravni fakultet u Kragujevcu 2008. godine, 2013. Položio je pravosudni ispit, a godinu dana kasnije i advokatski. Kao dete pokazivao je sklonosti ka pisanju, u srednjoj školi učestvovao je na više opštinskih takmičenja iz recitovanja na kojima je osvajao prva mesta. U to vreme bio je jedan od urednika radijske emisije.
Od februara 2014. godine aktivno ulazi u svet advokature, a zatim i medijaciju (rešavanje sporova mirnim putem), kao ovlašćeni medijator za Republiku Srbiju. Iako u u našem pravosudnom sistemu još nije zaživela ta praksa, Petar već ima petnaestak tako završenih sporova. On je inače i tvorac sajta www-medijator-posrednik.rs.
Predsednik je i Disciplinske komisije Bokserskog saveza Šumadije i Pomoravlja. Valja napomenuti da je Petar vegetarijanac koji zagovara da svako živo biće sa centralnim nervnim sistemom ima pravo na život do svoje prirodne smrti. Zagovornik je i ljubavi, mira i blagostanja, što se nazire kao težnja kroz čitavo njegovo delo i otuda njegove pomiriteljske sklonosti na Balkanu.
Oženjen je suprugom Jelenom, takođe diplomiranom pravnicom, sa kojom ima dvoje dece – Saru 3,5 godine i Sergeja Lava koji je nedavno napunio dve godine.
Izvor: Link
