Iako je u odnosu na prošlu godinu dug Srbije prema MMF porastao za 1,17 milijardi evra, a iznos kredita prema poslovnim banakama se utrostručio, Međunarodni monetarni fond je tek na četvrtom mestu najvećih poverilaca javnog duga Srbije, a banke na – sedmom.
Srbija je, na dan 31. jul ove godine, bila zadužena 35,07 milijardi evra, što je 50,07 odsto BDP, pokazuju zvanični podaci Ministarstva finansija o javnom dugu.
Prema izveštaju Uprave za javni dug, najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica kojima naša zemlja duguje ukupno 8,9 milijardi evra.
Slede kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija kojima dugujemo 7,04 milijarde evra.
Krediti koje Srbija otplaćuje stranim vladama na trećem su mestu po vrednosti javnog duga, u iznosu od 3,34 milijarde evra.
Međunarodni monetarni fond je tek na četvrtom mestu najvećih poverilaca Srbije. Njemu dugujemo ukupno 2,4 milijarde evra.
Sledi kineska Eksport-import banka kojoj otplaćujemo neznatno manji dug – 2,37 milijardi evra.
Još jedna međunarodna finansijska institucija je na šestom mestu liste najvećih poverilaca – Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) dugujemo 2,2 milijarde evra.
Raznim poslovnim bankama Srbija otplaćuje gotovo isto toliko – 2,15 milijardi evra.
Sledeći iznos duga odnosi se opet na državne dugoročne hartije, ali u evrima – njihovim kupcima dužni smo 1,9 miljardi dinara, a nešto manje Evropskoj investicionoj banci (EIB) – 1,8 milijardi evra.
Ostalim poveriocima Srbija pojedinačno duguje manje od po milijardu evra.
Prema kome nam je dug porastao
Godinu dana ranije, na isti dan, javni dug Srbije bio je manji za 3,61 milijardu evra i iznosio je 31,46 milijardi evra, što je bilo na nivou od 53,5 odsto BDP.
Najveći poverioci bili su takođe kupci srpskih državnih hartija od vrednosti, ali – ne evroobveznica, već dinarskih, dugoročnih. Njima smo pre godinu dana dugovali 7,6 milijardi evra, oko 600 miliona evra više nego sada.
Međutim, kod evroobveznica je situacija drugačija – tada je dug po osnovu ovih državnih hartija emitovanih za strano tržište bio manji za 1,6 milijardi evra i iznosio je 7,3 milijarde evra.
Zanimljiv je i podatak o rastu zaduženosti po osnovu kredita koje su Srbiji dale strane vlade. Ti krediti su lane bili 2,8 milijardi evra, a sada iznose 3,3 milijarde evra.
Na to je uticalo što je u decembru 2022, prema podacima Narodne banke Srbije, zabeležen priliv dolarskih sredstava od Fonda za razvoj Abu Dabija u iznosu od jedne milijarde dolara (945,8 miliona evra).
Kada je reč o zaduženosti kod MMF, u decembru 2022. sklopljen je novi aranžman sa ovom međunarodnom institucijom, vredan 2,4 milijarde evra.
NBS je objavila da je u decembru povučena prva tranša novog aranžmana u visini 985,6 miliona evra. Potom je u junu ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, povučena druga tranša po odobrenom stendbaj aranžmanu sa MMF, u iznosu od 199,8 miliona evra.
Ovo je rezultiralo time da Srbija sada (na dan 31. jul 2023) prema MMF ima dug od 2,4 milijarde evra, dok je lane na isti dan dugovala 1,23 milijarde evra.
Podaci Uprave za javni dug pokazuju da su krediti koje je Srbija zajmila od poslovnih banaka na kraju jula prošle godine bili „teški“ 712 miliona evra, a sada su – 2,15 milijardi evra. To znači da se ovaj dug za 12 meseci – utrostručio.
Izvor: Link
