Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar iz Instituta za fiziku u Beogradu, objasnio je ranije za „Blic“ da je motiv da se letnje vreme uvede tokom prethodnog veka vrlo jednostavan – da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu.
– Ako ne bismo poslednjeg vikenda u martu prelazili na ukazno, odnosno letnje računanje vremena, deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D, imala bi sat vremena manje dnevnog svetla, tople junske večeri, kad je dan najduži, završavale bi se pre početka drugog Dnevnika.
– Budući da 20. juna mrak pada u 19.27, đaci koji idu u popodnevnu smenu bi se cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćali kući po mraku, u najtoplijim danima na početku jula sunce bi izlazilo pre četiri ujutru i u vreme kad ustajemo, oko 7.00 temperatura bi već bila iznad 30 stepeni. Ovi efekti su posebno izraženi u zemljama na jugu Evrope i na obodima vremenskih zona, gde se nalazi i Srbija – ispričao je Bubnjević za „Blic“.
Glavobolja, pospanost, umor, nervoza…
Ipak, ustanovljeno je da pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog novonastale promene svakako biti pod stresom.
Osim navedenih tegoba tu je i smanjena produktivnost, te je važno što pre uhvatiti ritam i odlaziti u krevet na vreme da bismo se probudili odmorniji.
U subotičkom Zavodu za javno zdravlje, u Centru za promociju zdravlja, kažu za „Blic“ da je prilikom pomeranja sata neminovno „da se drugačiji probudimo“, jer svako takvo pomeranje je izbacivanje iz ravnoteže, iz uobičajenog ritma na koji je naš organizam navikao.
– Imamo određene hormone koji nas štite, to su hormoni sna i oni nas pripreme za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno vreme adaptacije na ovu promenu. Što je osoba mlađa, brže će se adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije – rekla je ranije dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra.
