Foto: Vodovod i kanalizacija Kragujevac
Kragujevac – Već 20 godina niko ne može da zauzda divlju gradnju na Gružanskom jezeru, akumulaciji sa koje se vodom za piće snabdeva oko 250.000 stanovnika centralne Srbije, Kragujevac i okolne opštine. Na obalama jezera je više od 200 nelegalnih objekata, uglavnom kuća od čvrstog materijala, a nedavno je počela izgradnja i jednog višespratnog hotela. Naravno, bez dozvole, jer je u zoni sanitarne zaštite oko akumulacije strogo zabranjena gradnja bilo kakvih objekata.
Divlja gradnja na obalama jezera otežava preradu sirove vode i ugrožava ceo ekosistem koji je već narušen intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, magistralnim putnim pravcem i mostom preko koga dnevno pređe više hiljada vozila, ali i nesavesnim ponašanjem pojedinih pecaroša koji iza sebe ostavljaju gomile đubreta. Gružanska voda je puna hemikalija i biljaka koje trunu, što dodatno poskupljuje proizvodnju vode za piće čiji su resursi ograničeni.
Zaštita Akumulacije „Gruža” jedan je od prioritetnih zadataka grada Kragujevca, ali i Šumadijskog upravnog okruga koji je pokrenuo usvajanje novog prostornog plana za čitav gružanski sliv, koji osim Kragujevca obuhvata Knić, Gornji Milanovac i Čačak. Izradu plana za područje posebne namene još marta prošle godine pokrenulo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali je nacrt ovog strateškog dokumenta tek ovih dana upućen na rani javni uvid.
Raspravu s posebnim interesovanjem prati kragujevačko komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija”, koje uprkos brojnim problemima uspeva da proizvode vodu za piće u količinama koje su potrebne Kragujevcu, Kniću i Batočini. Iz ovog preduzeća stiglo je niz sugestija u vezi s novim planom koji treba da definiše namenu gružanskog sliva i reguliše pravne odnose na akumulaciji od prvorazrednog značaja.
– Na osnovu naših prijava nadležna građevinska inspekcija u opštini Knić je donela više od 200 rešenja za rušenje bespravno sagrađenih objekata, ali ni sa jednog od takvih objekata nije skinut ni crep. U pitanju su vikendice i porodične kuće na samoj obali jezera, a nedavno smo uočili da se u zoni sanitarne zaštite zida i jedan višespratni hotel. Situacija je krajnje zabrinjavajuća, jer Kragujevac ne može da obezbedi dovoljne količine vode ni sa jednog drugog vodoizvorišta. Ako se ne zaustavi divlja gradnja na akumulaciji „Gruža”, Kragujevac bi u narednom periodu mogao da ostane bez vode za piće – upozorava direktor kragujevačkog „Vodovoda” Nebojša Jakovljević, pozivajući nadležne da se opredele i konačno kažu da li su za razvoj turizma na Gružanskom jezeru ili za zaštitu akumulacije vode za piće.
U kragujevačkom „Vodovodu” sugerišu da bi opština Knić, nadležna za rušenje bespravno sagrađenih objekata na svojoj teritoriji, trebalo da se obrati državi ukoliko nije u stanju sama da reši problem divlje gradnje na Gružanskom jezeru, koje kao i svi drugi vodni resursi u našoj zemlji podleže setu zakona i nadležnosti što se mešaju i prepliću. Gružansko jezero pripada opštini Knić, ali se o njemu istovremeno staraju nadležna ministarstva, zatim JP „Srbijavode”, pa ribočuvarska služba, a na kraju i Lučka kapetanija Smederevo koja utvrđuje plovni režim.
– Zona sanitarne zaštite obuhvata 500 metara od obale, a bespravni objekti se osim na privatnim parcelama podižu i na državnom zemljištu. To je prosto van pameti. Ne samo zato što takvi objekti ne mogu da se legalizuju, već predstavljaju i opasnost. U nekim bliskoistočnim zemljama, pa i u Evropi, akumulacije vode za piće čuva vojska, jer brane i sistemi za preradu vode mogu biti i bezbednosni problem – navodi direktor Jakovljević, objašnjavajući da postavljanje ograde oko jezera nije pravo rešenje bez profesionalne čuvarske službe.
Važeći plan za sliv rečice Gruže usvojen je još 1976. godine, a brana u Pajsijeviću i sistem za prečišćavanje vode pokrenuti su 1984, posle niza peripetija i jedne političke odluke kojom je presečena dugotrajna stručna rasprava o isplativosti formiranja akumulacije na terenu s lošom konfiguracijom. Problem velike plavne površine i male prosečne dubine jezera prisutan je i danas, pre svega zbog stalnog truljenja biljaka, čije cvetanje podstiče sunce koje se probija kroz vodu. To poskupljuje preradu sirove vode, zbog čega i cena vode za piće u Kragujevcu stalno raste. Ali vode barem ima, što ne znači da će i budućnosti biti tako.
Izvor: Politika
