Pre par dana Puls Šumadije je objavio prilično uznemirujući snimak sa odeljenja za onkologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu, koji nam je prosledio jedan od naših čitalaca. Na snimku se vide od vlage požuteli zidovi sa tragovima buđi, što su uslovi koji su apsolutno nedopustivi za jednu zdravstvenu ustanovu koja se bavi zbrinjavanjem teško obolelih pacijenata.
U želji da saznamo uzroke ovakvog stanja, kontaktirali smo spec. dr Biljanu Filipović, rukovodioca Centra za internističku onkologiju, koja nam je priznala da je videla sporan snimak na našem portalu i pojasnila nam da se zapravo radi o delu hodnika ispred same ambulante koji već godinama prokišnjava.
„Centar za internističku onkologiju smešten je u zgradi koja je jako stara i koja zahteva ozbiljnu rekonstrukciju krova. Ovaj problem nije “maskiran i obojen” kako bismo izbegli ovakva pitanja, već je naprotiv prepoznat i stavljen u prvi plan, tako da se u narednim mesecima očekuje rekonstrukcija krova. To je jako bitno kako za same pacijente koji se leče u Centru za internističku onkologiju, tako i za sve zaposlene u njemu“, objašnjava dr Filipović.
Daleko od toga da su vlaga i buđ po hodnicima jedini problemi sa kojim se pacijenti oboleli od malignih bolesti suočavaju tokom lečenja na ovom odeljenju. Mnogo veći problem je to što se termini pregleda kod pacijenata koji se prvi put javljaju u ambulantu i onih kojih dolaze na kontrolu preklapaju, što dovodi do stvaranja velikih gužvi po čekaonicama, a samim tim i veće nervoze kod samih pacijenata i njihovih pratilaca.
Doktorka Filipović podseća da je Centar za internističku onkologiju jedan od retkih centara ovog ranga u kome ne postoji lista čekanja za započinjanje lečenja i gde se na lekarske konzilijume čeka najviše do tri nedelje, ali da usled drastičnog povećanja broja obolelih od malignih bolesti u poslednjih par godina i konstantnog manjka medicinskog osoblja dolazi do stvaranja gužvi ispred ambulanti.
„Svi smo svedoci povećanog broja pacijenata obolelih od malignih bolesti, naročito mi lekari i tehničari koji sa tom populacijom radimo. Primera radi, prosečan broj hemioterapija koji se ordinira u dnevnoj bolnici udvostručen je u odnosu na recimo 2017. godinu. Da li je u međuvremenu povećan broj zaposlenih lekara i tehničara ili proširen prostor koji se koristi? Naravno da nije. To je ujedno i odgovor na pitanje odakle gužve u hodniku. Postoji li rešenje? Naravno da postoji. U svim drugim ustanovama pacijenti zakazuju datum i vreme pregleda i prijema. Kod nas toga nema i lekari svakodnevno ostaju da rade i posle redovnog radnog vremena kako bi završili sve obaveze koje se odnose kako na preglede i ordiniranje terapije, tako i na prateću administraciju. Zakazivanjem termina pregleda smanjila bi se gužva, rasteretili bi se i lekari i tehničari, ali bi se neminovno napravile liste čekanja na terapiju. Pacijenti su toga svesni i retko kad imaju primedbe na „čekanje”. One obično stižu od strane članova porodice ili pratnje pacijenata. U izostanku razumevanja za sve navedeno od strane pacijenata, bićemo prinuđeni da gužve smanjimo formiranjem listi čekanja na terapiju, što je standard u svim drugim zdravstvenim ustanovama“.
S obzirom na rastući broj pacijenta obolelih od malignih bolesti, nameće se potreba za povećanjem broja medicinskog osoblja. Prvi koraci po tom pitanju su već preduzeti, mada i dalje postoji potreba za novim kadrovima.
„Potreba za razvojem onkologije koja će danas ali i u budućnosti moći da odgovori potrebama ljudi koji gravitiraju ka našoj ustanovi prepoznata je od strane rukovodstva UKC Kragujevac i Ministarstva zdravlja. U poslednje dve godine u Centar za internističku onkologiju primljeno je šest novih lekara, pet medicinskih tehničara, jedan farmaceutski tehničar i veći broj administrativnih službenika. S obzirom na sve veći broj terapijskih opcija koji je dostupan našim pacijentima, ali i rastući broj pacijenata, delom zbog više novodijagnostikovanih, a delimično iz razloga što sa dostupnom terapijom pacijenti danas duže žive, potrebe za proširenjem medicinskog kadra i dalje postoje. Verujemo da ćemo uz razumevanje rukovodstva UKC Kragujevac ovaj problem uspešno rešiti.“
Doktorka Filipović napominje da su uslovi za smeštaj pacijenata na odeljenje medikalne onkologije u poslednje tri godine, od kako je ona na čelu Centra za internističku onkologiju, značajno poboljšani. Zahvaljujući donacijama brojnih firmi zamenjeni su dušeci i jastuci u svim bolesničkim krevetima, a skoro sve sobe na odeljenju su klimatizovane i opremljene TV uređajima sa kablovskom televizijom.
„U dnevnoj bolnici danas postoji petnaest savremenih stolica predviđenih za primenu hemioterapije koje su udobne i ne stvaraju dodatno opterećenje pacijentima kada u njima sede više sati. Na povećan obim posla odgovorili smo povećanjem broja konzilijarnih pregleda, te se danas svakodnevno odvijaju najmanje dva konzilijuma (u proseku 30 pregleda na svakom). Uveli smo i svakodnevni rad u drugoj smeni, počeli da lečimo i pacijente sa karcinomom bubrega koji su se donedavno upućivali u Beograd. Naravno da uvek ima prostora da se još nešto uradi i poboljša. Uz podršku rukovodstva UKC Kragujevac i razumevanje samih pacijenata, verujem da ćemo uspeti da odgovorimo na sve izazove koji su pred nama“, poručuje za kraj razgovora dr Filipović.
