Kragujevac – „ Akcija „Za čistiji Kragujevac” počela je uklanjanjem divlje deponije u centru grada, ispod nadvožnjaka u Ulici Jovana Ristića. Veći problem postoji u prigradskim naseljima i na seoskom području, a planom je predviđeno da se sa šireg područja Kragujevca u naredne tri nedelje ukloni 12 najvećih divljih deponija. Posao je poveren JKP „Šumadija”, a država je obezbedila nešto više od 1, 2 miliona dinara.
– Ekipe JKP „Šumadija” stalno čiste divlje deponije, ali se one ponovo stvaraju na istim mestima. Tako je i u Ulici Jovana Ristića. Uklanjanje divljih deponija je sizifovski posao – kaže Stefan Nikezić, član gradskog veća za životnu sredinu, pozivajući Kragujevčane da čuvaju prirodu i otpad odlažu samo tamo gde je predviđeno.
Na širem području Kragujevca postoji 500 sabirnih mesta koja su predviđena za odlaganje komunalnog otpada. Uprkos tome, gomile đubreta i odbačenog pokućstva mogu se videti pored saobraćajnica, u šumama i koritima vodotokova. To je poseban problem, jer mehanizacija uopšte ne može da priđe nekim mestima kako bi pokupila otpad.
Budući da je reč o višedecenijskom problemu, što govori da je svest građana o životnoj sredini na izrazito niskom nivou, grad Kragujevac je rešio da na mestima gde se stvaraju divlje deponije postavi kamere i počne sa kažnjavanjem neodgovornih. Država će i za tu namenu obezbediti novac, a ovdašnja lokalna uprava je pre dva meseca uvela i jednu novinu.
– Doneli smo odluku da pošumimo mesta sa kojih smo uklonili divlju deponiju. Tako smo uradili na Metinom brdu. Pozitivni efekti su vidljivi posle dva meseca. Tu se više ne odlaže otpad. Pošumićemo sva očišćena mesta gde je to moguće, a tamo gde nije postavićemo video-nadzor i početi da sankcionišemo nesavesne građane – upozorava Nikezić.
Divlje deponije su višestruki problem. Osim što zagađuju i ruže prirodnu sredinu, ponekad mogu da izazovu i veće nevolje. Februara ove godine zapalila se divlja deponija pored ambulante u naselju Bresnica.
– Zbog snažnog vetra požar je počeo brzo da se širi, a crni dim je obavio celo naselje. Izgorelo je zelenilo pored ambulante, a veću štetu sprečili su kragujevački vatrogasci – navodi Dejan Milošević, ekološki aktivista.
Kragujevac je samo jedan od 30 gradova koji su ovog puta od države dobili sredstva za uklanjanje divljih deponija, što govori da je neodgovorno odlaganje otpada rasprostranjen problem. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji je registrovano 3. 059 divljih deponija. Najviše divljih deponija ima u selima i na obodima naseljenih mesta, ali se takva smetlišta nalaze i u užem gradskom jezgru, kao što je to slučaj sa Ulicom Jovana Ristića u Kragujevcu.
Osim divljih, Kragujevac muči i glavna deponija u Jovanovcu koja je od centra grada udaljena jedva pet kilometara. Na tom mestu se otpad odlaže duže od pola veka, iako lokacija nikad nije zadovoljavala zakonom predviđene uslove. Veliko brdo đubreta, visoko 50 metara, puno je metana, opasnog gasa koji može da eksplodira, a u Jovanovcu neretko dolazi i do požara manjih razmera. Za savremenu deponiju na drugom mestu grad i država već godinama ne mogu da obezbede novac. Gradnja regionalne deponije i modernog reciklažnog centra u Vitlištu, prema poslednjim informacijama, koštala bi oko 40 miliona evra.
Izvor: Link
