Serijal tekstova o kragujevačkim fakultetima započinjemo od Fakulteta medicinskih nauka. I to sa razlogom. Ova visokoobrazovna institucija osnovana 1977. godine kao istureno odeljenje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je sopstvenu samostalnost stekla nepunu deceniju kasnije, predstavlja istinski biser Kragujevačkog univerziteta, čiji ugled u domaćim i međunarodnim okvirima neprekidno raste.
Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu je u ovom trenutku jedna od pet najuspešnijih naučnoistraživačkih ustanova u Srbiji i najbolje rangirani domaći univerzitet na Šangajskoj listi, gde se već par godina zaredom nalazi među 500 vodećih svetskih univerziteta u oblasti kliničke medicine.
Samim tim i ne treba da čudi što za upis na ovu prestižnu visokobrazovnu institiciju vlada prava navalica budućih brucoša u svakom upisnom roku, tolika da bi sam fakultet u dogledno vreme morao da porazmisli o povećanju broja mesta na svim studijskim programima. Među njima je i sve veći broj studenata iz inostranstva, koji privučeni međunarodnom reputacijom Fakulteta medicinskih nauka, posebno u oblasti naučno-istraživačkog rada, ali i znatno nižom cenom školarina u odnosu na slične fakultete iz okolnih zemalja odlučuju da svoja akademska znanja stiču upravo na ovoj visokoškolskoj instituciji. U ovom trenutku studijske programe medicine i farmacije na engleskom jeziku pohađa oko 300 studenata iz 18 zemalja, među kojima su najbrojniji studenti iz Indije, ali i iz Nigerije, Gane, Francuske, Ukrajine…
Što bi se reklo, pravi „svet u malom“, koji bi zbog ogromnog interesovanja studenata iz inostranstva u narednim godinama mogao dodatno da naraste, od čega bi mogao da profitira kompletan zdravstveni sistem Srbije, koji usled sve učestalijeg odlaska naših lekara i medicinskog osoblja u zemlje centralne i zapadne Evrope prosto „vapi“ za mladim i školovanim kadrovima, ali i sam grad Kragujevac, odnosno njegovi turistički i ugostiteljski kapaciteti.
Uspon Fakulteta medicinskih nauka započeo je pre otprilike dve decenije, a kuliminirao je u poslednjih pet godina od kada je na čelo ove ugledne visokobrazovne institucije stupio prof. dr Vladimir Jakovljević, jedan od najvećih srpskih stručnjaka u oblasti kliničke fiziologije. On je svoj beskonačni entuzijazam u oblasti naučno-istraživačkog rada sa lakoćom preneo na svoje mlađe kolege, što je na kraju krajeva i doprinelo jačanju međuarodne reputacije samog fakulteta. Dovoljno je samo pomenuti da je Fakultet medicinskih nauka 2003. godine imao samo jedan studijski program, a danas ih ima trinaest, kao i da je broj publikovanih radova u međuvremenu narastao na preko dve stotine, što je dostignuće kojim se ne mogu pohvaliti i neke daleko veće i prestižnije visokobrazovane institucije.
Dekan Jakovljević snosi velike zasluge i za uspešnu realizaciju projekta Centra izvrsnosti sa Nacionalnom bankom matičnih ćelija, koji bi sa radom trebao da počne polovinom godine, a koji će mladim naučnicima sa Fakulteta medicinskih nauka pružiti priliku za nove istraživačke poduhvate, posebno u oblasti istraživanja matičnih ćelija. Plan je da se u ovu zgradu izmesti kompletan istraživački deo Fakulteta medicinskih nauka, čime bi se trajno rešio problem manjka prostora na ovom fakultetu, posebno za održavanje nastave za strane studente. Očekuje se da će ovaj projekat „težak“ 18 miliona evra na čiju se realizaciju čekalo duže od deset godina doneti Fakultetu medicinskih nauka i određene komercijalne efekte, posebno ako se ima u vidu da ni jedna zemlja u bližem okruženju nema banku u kojoj bi deponovala matične ćelije, što automatski podrazumeva da će kragujevački Centar izvrsnosti biti prva adresa na koju će se mnogi obratiti.
Nažalost, mnogi istraživački poduhvati i otkrića mladih naučnika sa Fakulteta medicinskih nauka često ne nalaze primenu u praksu. Razlog za to je što su novčana sredstva koja država izdvaja za tu namenu nedovoljna da podmire kompletan proces ispitivanja, što dovodi do izvesne stangacije u istraživanjima. U takvoj situaciji jedini spas je neka jača firma koja bi preuzela finansiranje projekta, što je učestala praksa u zapadnom svetu, dok je pak kod nas još uvek nedovoljno razvijena.
Uzevši u obzir sve gorenavedno, možemo zaključiti da je Fakultet medinskih nauka svetli primer koji pokazuje kako jedna visokobrazovna institucija treba da funkcioniše, počev od odnosa prema studenatima, preko naučno-istraživačkog rada, pa sve do saradnje sa drugim univerzitetima u Srbiji i svetu. Zbog toga bi i svi ostali fakulteti u okviru Kragujevačkog unverziteta morali da se ugledaju na Fakultet medinskih nauka i da pokušaju da pronađu neki svoj „modus operandi“ za jačanje ugleda u akademskim krugovima.
