Kad god se u javnosti spomene Pravni fakultet u Kragujevcu, jedna od prvih asocijacija kod mnogih i dalje je afera „Indeks“. Ovaj skandal koji je uzburkao čitavu akademsku zajednicu sada već davne 2007. godine, kada je 89 osoba, među kojima i 23 profesora i saradnika pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu optuženo za kupovinu ispita i diploma, bacio je veliku ljagu na ovu visokoobrazovnu instuciju i nepravedno stigmatizovao generacije budućih diplomaca Pravnog fakulteta, koji su ni krivi, ni dužni zbog ove afere i dan danas izloženi podsmesima svojih kolega sa drugih univerziteta.
Ipak, sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu poručuju da se uspešno rešili „aveta prošlosti“ i da fakultet u poslednje vreme čak beleži rast novoupisanih studenata, uprkos pojedinim glasinama da je nakon pomenute afere „Indeks“ interesovanje budućih brucoša za studiranje na ovom fakultetu naglo splaslo.
„Pravni fakultet uspešno je prebrodio krizu od pre skoro dve decenije. Nastavni kadar je značajno „osvežen“ prijemom u radni odnos mlađih nastavnika i asistenata, što je doduše posledica i prirodne smene generacija na samom fakultetu. Takođe, interesovanje za upis na osnovne akademske studije našeg fakulteta u poslednje vreme je u blagom porastu. Na opštem smeru i smeru unutrašnji poslovi i bezbednost ukupno upisujemo 320 studenata, dok se budžetska mesta (235) popune već u prvom upisnom roku. Procenjujemo da će se trend stabilizacije i blagog porasta broja upisanih studenata nastaviti kako ove, tako i narednih godina, bez obzira na realno nepovoljnu demografsku sliku u Srbiji“, kaže za Puls Šumadije dekan Pravnog fakulteta prof. dr Dragan Vujisić.
Da se uslovi studiranja na Pravnom fakultetu iz godine u godine popravljaju, pokazuje i nedavno uvođenje stručne prakse, čime se studentima pruža mogućnost da stiču preko potrebna praktična znanja.
„Od pre dve godine uveli smo obaveznu stručnu praksu nakon poslednjeg semestra u četvrtoj godini. Takođe, jedan deo vežbi studenti druge i treće godini izvode u Palati pravde. Moram da istaknem da smo u tom pogledu naišli na veliko razumevanje sudova, tužilaštava, advokata, notara, izvršitelja, upravnih i svih drugih organa u okviru pravničke profesije“, naglašava prof. dr Vujisić.
Poslednjih godina primetan je sve veći „odliv“ studenata sa državnih na privatne fakultete, gde se po već ustaljenom mišljenju znatno lakše dolazi do željene diplome. Na Pravnom fakultetu ne negiraju ovakvu praksu, ali naglašavaju da se radi o manjini, koja uglavnom ne poseduje potrebno znanje za polaganje ispita na državnim fakultetima.
„Postoji određen broj studenata koji prelaze na privatne fakultete. To su najčešće oni koji ne uspevaju da pokažu neophodno znanje kako bi položili ispite na državnim fakultetima. Takvi studenti su u manjini, a na nama je da se uvek trudimo da i studentima sa slabijim znanjem pedagoški pomognemo da uče i nauče. Mladi treba da budu svesni da je znanje kapital i da bez neophodnog nivoa znanja neće biti konkurentni na tržištu rada, bez obzira na diplomu koju su stekli“, ističe dekan Vujisić i napominje da bi Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju moralo da pojača nadzor nad svim visokoškolskim ustanovama, a posebno nad onima koje su u privatnom vlasništvu:
„Svesni smo da se visoko obrazovanje nalazi u stanju izazovnih tržišnih uslova. Privatni fakulteti su realnost čije postojanje ne zavisi od naše volje, s obzirom da je za akreditaciju nadležno Nacionalno akreditaciono telo. Ostaje nam da se nadamo da će država prepoznati nužnost oštrije kontrole kvaliteta visokoškolskih ustanova, posebno kada je reč o privatnim fakultetima“.
U poslednjih godinu dana došlo je do značajnog rasta cena školarina za samofinasirajuće studente na maltene svim državnim fakultetima u Srbiji. Izuzetak nije ni Pravni fakultet u Kragujevcu, koji je povećao cene školarina na osnovnim i master studijama za 10 000 dinara, dok je cena doktorskih studija ostala nepromenjena.
„Prošle godine smo prvi put nakon deset godina povećali cenu školarina i to u minimalnom iznosu. Ove godine nismo povećavali školarinu, što je pokazatelj naše društvene odgovornosti imajući u vidu inflaciju, ali i značajan porast materijalnih troškova poslovanja, koji su za nas ogromni, s obzirom da naša zgrada ima preko 7 000 kvadrata, a da država finansira jedva polovinu troškova“, otkriva naš sagovornik.
I na kraju: kakva je perspektiva svršenih studenata Pravnog fakulteta na tržištu rada? Svedočenja pojedinih diplomaca Pravnog fakulteta kažu da oni koji nemaju porodičnu tradiciju bavljenja advokaturom teško dolaze do posla u struci, zbog čega se mahom okreću nekim drugim alternativnim zanimanjima. Međutim, na samom fakultetu tvrde suprotno, odnosno da najveći broj njihovih diplomaca bez problema dolazi do zaposlenja u struci.
„Sa ponosom ističemo da naši diplomirani pravnici postižu zapažene rezultate na tržištu rada. Poslodavci su zadovoljni njihovim znanjem, tako da je broj nezaposlenih pravnika neznatan. I sam fakultet pomaže svojim studentima u procesu nalaženja posla davanjem preporuka svim ustanovama i institucijama koje zapošljavaju pravnike“, tvrdi dekan Vujisić
