Pretres o Zapadnom Balkanu koji je održan u američkom Kongresu 18. jula mogao bi dobro da protrese i ceo region, a pre svega Beograd i Prištinu, pošto zapadni zvaničnici najavljuju novi talas pritisaka na obe strane. Na Beograd zbog neuvođenja sankcija Rusiji, a na Prištinu zbog tenzija na severu Kosova. Analitičari smatraju da zapadni uticaj mogao da bude efikasniji samo ako “štap i šargarepa” budu veći iako očekuju da će doći makar do privremene deeskalacije tenzija na severu Kosova.
Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović, EPA/ Valdrin Xhemaj, AP/ Evan Vucci, Shutterstock / Ringier
Srbija već godinu i po dana, od početka rata u Ukrajini, odoleva pritisku Zapada da uvede sankcije Rusiji. Istine radi, ne može se reći da je taj pritisak bio preterano veliki pošto se čini da Vašington i Brisel imaju barem donekle razumevanja za to što Srbija sve vreme odbija da uvede sankcije Rusiji.
Blic preporučuje
Ipak, kada se analizira situacija na Zapadnom Balkanu, kao što je to bio slučaj prošle nedelje u američkom Kongresu, neizostavno se pokrene i to pitanje. Tako je američki kongresmen Bil Kiting poručio da Srbija “ne može da ostvari progres ako šuruje sa Rusijom” i dodao da bi našu zemlju mogao dodatno da podstakne ka Zapadu “napredak drugih država na Zapadnom Balkanu”.
Foto: Rick Friedman / Polaris / Profimedia
Pored toga, Kiting očekuje da će SAD u narednom periodu imati sve jači uticaj u ovom regionu jer, kako kaže, američke investicije podstiču slobodno preduzetništvo i ekonomski napredak za razliku od uloge KIne i Rusije.
S druge strane, Piter Fejt, bivši specijalni predstavnik EU na Kosovu, upozorava da Vašington gubi strpljenje za Prištinu zbog situacije na severu Kosova i da kosovski premijer Aljbin Kurti “mora imati na umu da stvari nisu kao pre i ne može računati na simpatije i podršku” kao ranije. Zbog toga je savetovao Kurtiju da uloži više napora u dijalog sa Beogradom.
Imajući sve to u vidu, jasno je da su Beograd i Priština i dalje u žiži interesovanja SAD-a na Zapadnom Balkanu.
“Nije dobro što je Srbija u centru pažnje”
Srećko Đukić, bivši diplomata, ističe za “Blic” da “nije dobro što je Srbija došla u centar pažnje američke globalne velike politike”.
– To nije dobar znak, jer će Srbija sve više biti predmet opservacija, pa će biti prinuđena da vuče poteze u vezi sa pitanjem Kosova i odnosa sa Rusijom. Čini se da bonus koji je Srbija imala nakon početka rata u Ukrajini ističe, strpljenje Amerike je pri kraju. Srbija je imala puno vremena da se prilagodi novonastaloj situaciji – ocenjuje Đukić.
Foto: Strahinja Aćimović / Tanjug
Naš sagovornik smatra da Zapad polako “okreće novi list”.
– Ako Srbija nije spremna da uvede sankcije Rusiji, izgleda da je zapadna politika odlučila da posle niza godina stalnih priča nešto i konkretno uradi. Ako bi SAD preduzela ekonomske mere to bi moglo da ima katastrofalne situacije po Srbiju. Naša zemlja trenutno nije u dobroj ekonomskoj situaciji i ukoliko bismo ostali bez zapadnog kreditiranja i investicija to bi bio veliki problem. Bilo koja vrsta američkih sankcija imala bi pogubne posledice – analizira Đukić.
“Teško ćemo na KiM vratiti stanje pre krize”
Kada je reč o kosovskom problemu i dijalogu Beograda i Prištine Đukić smatra da će se “Srbija teško vratiti na stanje na severu Kosova kakvo je bilo pre ostavki srpskih gradonačelnika”.
– Srbima sad preostaje da vidi šta će im Zapad sa Prištinom dati, kako će izgledati ta eventualna Zajednica srpskih opština. To može biti i samo forma bez suštine – upozorava Đukić.
“Štap i šargarepa i dalje nisu dovoljno veliki”
S druge strane Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, primećuje da Amerika i EU i dalje žele da Srbija uvede sankcije Rusiji, ali dodaje da ne čine mnogo toga da se to i dogodi.
– Nismo videli od Zapada ni štap ni šargarepu u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji. Niti nam je zaprećeno nekom kaznom niti obećana nagrada u vezi sa sankcijama Rusiji. Zato Srbija pokazuje sve vreme fleksibilnost iako je pojedinim potezima kao što je uvođenje sankcija Belorusiji prošle godine ili nedavnim vojnim vežbama sa NATO signalizirala da je bliža Zapadu. Pored toga vlast u Beogradu je u više navrata najavila da će uvesti sankcije Rusiji samo ako ne bude više mogla da trpi pritiske Zapada – ocenjuje Ivković.
Foto: European Union / Ringier
Kako kaže, ni Vašingtonu ni Briselu očigledno nije mnogo stalo da menjaju trenutni “status kvo”.
– Nisu spremni ni da uvedu neke velike sankcije Srbiji niti da je nagrade. Jedina kazna za neuvođenje sankcija Rusiji bilo je stagniranje na putu ka EU. Čini se da to nije nešto neočekivano i da to ne pogađa mnogo našu državu. Jedino kada bi u evropskim integracijama napredovale druge države u regionu to bi moglo da utiče i na našu zemlju da nešto promeni. Ovako, kada ni drugi ne napreduju teško da će doći do novina – analizira Ivković.
“Veći efekat ako SAD pritisne Prištinu”
Ipak, u odnosu Zapada prema Prištini primetne su razlike.
– Bez presedana SAD nikada nisu bile oštrije prema Prištini. Razlog za to je činjenica da Vašington i dalje ima najveći uticaj na Prištinu i zna da ako se postavi u strogom tonu to će imati većeg efekta u Prištini nego u Beogradu. Mislim da Priština vuče polako korake ka deeskalaciji na severu iako njeni zvaničnici pokušavaju to da predstave na drugačiji način. Opet velika je verovatnoća da to bude samo privremena deeskalacija jer Aljbin Kurti na to gleda kao na taktički potez – zaključuje Ivković.
Izvor: Link
