Grad Kragujevac, koji je sada na sebe preuzeo finansiranje nastavka radova na Gradskoj tržnici, preciznije Zelenoj pijaci Centar, raspisao je tender (o čemu je Glas Šumadije već pisao) kojim se najavljuje da će se uskoro nešto raditi na matičnoj zgradi ove pijace i okolo nje, na onom delu koji je sada delimično zaštićen od pogleda konstrukcijom koja likovno predstavlja šta bi bilo kad bi bilo, ili kad jednoga dana stvarno bude.
Traži se, dakle, novi (treći) izvođač radova za matičnu zgradu i njen podzemni deo, namenjen tržnom centru koji će moži da obezbedi da svi dogovreni radovi budu gotovi za osam meseci od dana uvođenja u posao, a to znači, negde do kraja ove 2024. Taj tender je najavljivan za jesen 2023, ali ostavka bivšeg, tj. sadašnjeg gradonačelnika, privremeno rukovodstvo, novi izbori… sve je to i ko zna šta još usporilo planove, a i u gradskoj upravi su odavno digli ruke od toga da se drže obećanog pogotovo kada je reč o pijaci koja je trebalo da bude gotova do kraja 2020, a teško da će biti gotova i do kraja 2024.
Kao što smo objavili u javnom pozivu ne piše koliko će koštati radovi, ali je poznato da je u budžetu odobrena stavka od 161 milion dinara za završetak ovog objekta.
E, sada se otvaraju nova pitanja, od kojih je svakako jedno od važnijih koliko nas je do sada koštala rekonstrukcija kako se nekada pisalo „arhitektonski velelepne zgrade“ i okoliša i koliko će stvarno još da nas košta. Znamo da je početna procena vrednosti radova bila 293 miliona dinara, ili oko 2,5 miliona evra. Sada već više niko ne zna da li je to bila cena sa ili bez uračunatog PDV-a, jer su upravitelji ovom rekonstrukcijom, koji su se često menjali neretko poigravali brojkama, izostavljajući PDV-a, kao da to ne ulazi u konačnu cenu.
Toliko je međutim, po rečima Marka Vujnovića, direktora JKP „Šumadije“ koja je u to vreme još uvek bila finansijer, dato do avgusta prošle godine, kada još ni onaj deo pijace pod nadstrešnicom koji je sada u funkciji nije bio završen. Na hitnoj sednici Skupštine grada održanoj 11. avgusta prošle godine rečeno je da se na tu sumu novca dodaje još 70.905.070 miliona bez PDV-a, odnosno oko 85 miliona sa PDV-om što je negde oko 727 hiljada evra za završetak ovog dela koga sada građani koriste, što bi značilo da je do ovog tendera potrošeno 378. miliona dinara. U međuvremenu je postavljena i već pomenuta likovna konstrukcija za koju je inkasirano dodatnih dva miliončeta dinara te je do sada, ako nije bilo još skrivenih troškova potrošeno oko 380 miliona. To jest, nešto više od 3,2 miliona evra.
Sad postaje zanimljivo.
Ako se uzme u obzir da je Grad opredelio još 161. milion dinara za završetak ovog objekta to znači da će cena porasti na 541 milion, što je inače više nego što se računalo tog avgusta, to jest pre samo sedam meseci kada se govorilo o 525 miliona. A 541 milion dinara je oko 4,6 miliona evra. U avgustu prošle godine se, međutim, detaljno govorilo koliko će prema predračunu koštati nastavak radova i to nije 161 milion već 70 miliona više. Samo 151 milion planiran je tada za završetak radova u drugoj fazi, na matičnoj zgradi, dok je još 45 miliona dinara trebalo dati za radove u nesuđenoj garaži i 35 miliona za popločavanje platoa, u šta je valjda uračunato i ono uklanjanje „bunkera“ u Malom parku. Jedan od ondašnjih odbornika (Edis Dragutinović) govorio je i da su sve ovo cene bez PDV-a, a da će sa PDV-om biti celih 600 miliona dinara, to jest da će sve zajedno duplirati početnu cenu rekonstrukcije na više od pet miliona evra.
Kao što nam je rečeno (Marko Vujnović) na toj hitnoj sednici Skupštine grada, to je „cena grešaka koje su napravljene u prethodnom periodu, cena odlaganja radova, cena poskupljenja inače teško dosupnih materijala,“ za koje podsećamo niko nije odgovarao, pa ni stranka SNS-a koja je na vlasti u gradu i čiji istaknuti članovi od početka rekonstrukcije do sada upravljaju gradom.
Izvinjavamo se čitaocima zbog mnogo matematike u prethodnom pasusu teksta, ali pretpostavljamo da je svima jasno da se toliko toga rešava iza zatvorenih vrata, ne transparentno zbog čega i ima razlika u računicama.
No zanimljivi su i putevi novca kojima se finansira rekonstrukcija Zelene pijace centar. Na samom početku govorilo se o dugoročnom investicionom kreditu kojim se zadužilo JKP „Šumadija“. Taj kredit sa „Addiko bankom“ koji je podrazumevao i hipoteku nad zgradom Gradske tržnice je zaključen 1. avgusta 2019. i bio je pet miliona evra. Tih pet miliona evra trebalo je utrošiti osim na rekonstrukciju Pijace i na rekonstrukciju autobuskih stajališa i uređenje gradskih grobalja.
Kredit je bio zaključen na 10 godina do 2029. sa grejs periodom,a prva od 120 rata dospevala je na naplatu 2021. Onda nam je četiri godine po zaključenju tog kreditnog ugovora, a dve godine nakon što je počelo plaćanje rata saopšteno da JKP „Šumadija“ menja kreditora i se sada okreće OTP banci. Tada je direktor JKP „Šumadija“ Marko Vujnović tvrdio da se ne radi o novom kreditu već da „Addiko banka nije nastavila da ih prati“. To je bio kredit od milion evra i trebalo je da se utroši za završetak dela pod nadstrešnicom. Ovaj kredit je bio na tri godine, bez hipoteke sa tromesečnim grejs periodom, što znači da je JKP „Šumadija“ počelo da ga otplaćuje negde u decembru prošle godine, i da će ga plaćati do 2026.
Iz kojih sredstava sada Grad Kragujevac kao novi finansijer ovih radova namiče onih 161 milion dinara opredeljenih za završetak radova? Nadajmo se da će javnost jednoga dana dobiti odgovor i na ovo pitanje, jer da se podsetimo budžetne pare Grada su u stvari naše pare izdvojene kroz razne poreze, doprinose, akcize ili kreditno zaduženje grada. Dok ne stignu pravi odgovri, čekamo šta će dalje biti sa tenderom, izborom izvođača, rokovima, cenama, radovima, davno obećanim uklanjanjem „bunkera“. Saga „Zelena pijaca Centar“ se nastavlja videćemo sa kojim novim detaljima.
Piše: Gordana Jocić
Fotografija: Milan Nikić
Izvor: Link
