Svetski kup, 19. po redu, koji se po prvi put u istoriji FIBA igra čak u tri zemlje – Filipini, Indonezija i Japan, ispit selekcije Srbije – može li do osnovnog cilja, olimpijske vize. Za sve pratioce sajta Sportkluba, tokom takmičenja, ekskluzivni komentari Vlade Vukoičića, renomiranog stručnjaka, koji je u bogatoj karijeri osvajao trtofeje sa FMP (Refleksom), Crvenom zvezdom, Megom, nacionalnom mladom reprezentacijom…
Srbija je opravdala očekivanja posle dve faze Svetskog kupa. Očekivano i realno je obezbedila plasman među dve selekcije iz grupe, koje idu u četvrtfinale. Šteta zbog poraza od Italije, jer smo kao tim bolji, ali kada smo uspeli da izgubimo razliku od 16 poena, zbog ranije nesrećne istorije, javio se psihološki problem, nesigurnost… E, sad, ko nam je bio adekvatniji rival za najtežu utakmicu na ovakvim takmičenjima? To je već teže pitanje. Prvo je bilo da pošto poto izbegnemo Amerikance, pa tražili smo, dobili smo…
Da se ne igramo brojkama, Litvanija nam je prirodniji rival. Jer, većinu njihovih reprezentativaca, naši igrači znaju sa izuzetkom Jonasa Valančunasa, koji je u NBA više od deset godina, mada se gotovo redovno, sa izuzetkom povreda, odaziva u nacionalni tim. Ali, zna ga Bogdan Bogdanović, još iz nekih mlađih reprezentativnih selekcija, kada su nas dobili u jednom finalu. Ostali Litvanci su prisutni u Evropi, pa nema našeg reprezentativca, koji bar jednom nije igrao, primera rad,i protiv Mindaugasa Kuzminskasa.
Nije američki tim bio loš u tom duelu, ali je bio naivan u odbrani, da ne spominjen šut za tri poena od 56 odsto zelenih, koji su nadmašili svoj prosek na tekućem SP. Eto, za sve one koji su želeli evropskog protivnika Srbije u četvrtfinalu, dobili smo ga… Apostrofirao bih dvojicu visokih, pomenutog Valačunasa, koji nije toliko brz, ali njegov prvi korak, kao i levorukog Donatasa Motjejunasa, već dve sezone u Monaku kod našeg Saše Obradovića. Ostatak ekipe ima dobru „širinu“ za šut sa distance. Postavlja se pitanje kako zaustaviti njihov pik en rol, koji im je zaštitni znak, a forsira ga selektor Kažis Maksvitis, uostalom, kao i u svom Žalgirisu. Opasni su i sa niskog posta sa spoljnih pozicija, ostali se dobro kreću u odnosu na pomoć i loptu. Niko ne može, niti sme da ih potceni, a verujem da neće ni naša selekcija.
Protiv njih je mnogo teško igrati bez dobre odbrane, to mora da nam bude primarno. Možda da u meč uđemo nešto sporije, da probamo da odigramo na manje poena. Nikola Milutinov nema direktnu prednost protiv Valančunasa, ali da pokušamo da ga uteramo u faulove. Litvanija je, inače, timski najspremnija reprezentacija u taktičkom smislu, počev od raspoređenih poena. Pa, protiv Amerikanaca, sedmorica su bili dvocifreni, a dvojica sa po devet poena. Igraju tranziciju, drže širinu, dobro „čitaju“, čvrsti, jaki… Moramo sve uraditi da ih nateramo da promene stil koji im donosi rezultat.
Utakmica protiv Dominikanske Republike, pokazala je da su naši košarkaši uspeli da se uzdignu posle šokantnog poraza od „azura“. Strepeo sam da li će uslediti adekvatna reakcija, što baš nije lako kada se izgubi još jednom od istog rivala. A Srbija je odreagovala šampionski, sa karakterom. Pokazali smo da su onih kobnih 13 minuta u prethodnom duelu bili samo jedan loš period. Odigrali smo mudro, držali se plana u odbrani, konstantno pritiskali Karla Entonija Taunsa, njihovog najboljeg pojedinca. Ostao je bez lakih šuteva, konekcije sa bekovima. Čak i Andres Feliz, koji je udaran u paru sa Taunsom, nije imao karakteristični učinak sa spoljnjeg šuta, probijanja, prenosa, a sa dosta izgubljenih lopti, bio je bezopasan. Odigrali smo veoma dobro u odbrani, kontrolišući skok u napadu i odbrani.
Imali smo širinu defanzive, puno tranzicije, a za ovu fazu takmičenja, puno smo završavali kontrama od koša do koša, što smo nekada zvali „šabačka kontra“. Nismo krivi, već je to posledica nemoći rivala. Jer, Dominikana u pozicionoj igri, malo rotira, bez pomoći, skoro sve svode na igru „dva na dva“, bez četvrtog, a kamoli petog igrača, takvi su… Imali smo fantastičan šut za dva poena od 85 odsto, saradnju iz pik en rola, znali da raširimo spolja i iznutra, pa su naši igrači često ostajali sami. Već početkom trećeg perioda, sve je bilo rešeno, a svih 11 sa učinkom. U četvrtoj četvrtini, već smo mogli opušteno, sa manje pritiska, što je odlična uvertira za četvrtfinalnu utakmicu.
Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart
Izvor: Link
