Mislio sam da je urbana legenda, ali očigledno da nije.
MTIzvor: B92
“Da li je kod vas hladno?”, iznenadio nas je pitanjem radnik hotela u kojem smo kolege i ja odseli.
Trebalo nam je nekoliko sekundi da shvatimo da je zapravo mislio da smo iz Sibira, a ne iz Srbije, kako smo mu pri upoznavanje rekli.
Moram da priznam da se nisam susretao sa ovakvim “brkanjem”, iako su takvi primeri poput “Syberia, Syria, Serbia” očigledno prilično česti.
“Sa kim se graničite?”, probao je pitanjem nekako da nas “locira”.
“Hrvatska, Mađarska…”, bio je naš odgovor, a tema, da li usled nezainteresovanosti ili nedostatka znanja iz geografije ovog prilično ljubaznog momka, završena.
Elem, ovaj hotel, motel, ne znam kako bih ga nazvao, nalazi se u južnom delu Londona, Krojdonu.
Delovalo je, makar na mapi, da je blizu Vimbldona, ali, izgleda, na koju god stranu u trećem po veličini evropskom gradu da se krene, bez sat vremena vožnje javnim prevozom se ne može.
Upravo su metro, voz i autobus bili prijatno iznenađenje po dolasku u prestonicu Velike Britanije.
Bojazan od haosa i gungule, na osnovu iskustva iz Pariza i aerodroma Šarl de Gol, bila je nepotrebna.
Gradski prevoz u Londonu funkcioniše savršeno, tačno u minut, bez preterane gužve.
Od aerodroma “Hitrou” do, hajde da kažemo centra, bilo je potrebno oko pola sata prijatne vožnje linijom “Elizabet”.
Nazvana je po nedavno preminuloj kraljici Elizabeti II, koja je prošle godine i zvanično otvorila ovu deonicu koja “preseca” London u pravcu zapad–istok.
Ono što je najvažnije, povezuje “Hitrou”, najprometniji aerodrom u Evropi, sa ostatkom grada.
Nisam stekao utisak da je u pitanju najfrekventnija avionska “luka”, vrlo verovatno zbog samog terminala, pod rednim brojem četiri, koji je izgleda manji u odnosu na ostale.
Zbog te slabe “posete”, makar u prepodnevnom terminu u petak, carinici i policajci su bili voljni za razgovor za pristiglim putnicima iz Srbije. Ili, možda, samo sa mnom?
“Što kraće odgovaraj, bolje je tako”, naknadno mi je kolega dao savet.
Izgleda da detaljniji odgovori navode graničare na dodatna pitanja.
Standardno se kreće sa razlozima posete, kao i planiranim brojem dana za ostanak u zemlji.
Zanima ih i da li imate dovoljno novca, ko finansira boravak, da li ste kupili povratnu kartu…
“Vimbldon” i “Srbija” su načeli i temu “Novak Đoković”.
Kakav je kao osoba, da li sam imao prilike da ga intervjuišem, kad i protiv koga igra, može li opet da osvoji titulu…
Mnogo pitanja, mnogo odgovora – i pečat u pasošu preko vize bio je konačno “udaren”.
Ambijent i vreme koji su me sačekali po izlasku iz “podzemnog” prevoza bili su baš onakvi kakve sam zamišljao kad se spomene “Engleska”.
Oblačno, kišica koja “rominja”, hladan vetar, ulice i kuće u njihovom stilu…
Nisam ovog prvog dana imao ni prilike, a ni snage, da vidim nešto konkretnije. Ima vremena.
Sada je fokus na Vimbldonu, sa kojim se ove subote treba upoznati.
Kvalifikacije i žreb su obavljeni, igrači treniraju punom parom pred početak turnira.
Zvanične konferencije najvećih imena belog sporta zakazane su za vikend.
Konkretno Novak, pred medije će subotu oko pola 5 popodne.
Biće to i prvi naš radni zadatak na Vimbldonu. Poslednji će biti, nadamo se, obeležen kao i na Australijan openu, odnosno Rolan Garosu – zajedničkom fotografijom srpskih novinara sa šampionom i osvojenim peharom.
Izvor: Link
