Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju Vavedenje presvete Bogorodice, velike zaštitnice žena, a obeležava se na uspomenu kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji i postala prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.
Vavedenjem presvete Bogorodice je započelo iskupljenje ljudskog roda i spada u 12 najvećih hrišćanskih praznika. U crkvenom kalendaru je dan obeležen crvenim slovom.
U narodu je Vavedenje poznato i pod nazivima Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica.
Roditelji, Joakim i Ana, odveli su tada trogodišnju Mariju u jerusalimski hram, zbog obećanja da će dete koje im podari Gospod posvetiti njemu na službu.
Na ovaj dan se zavetovala pred Bogom na život u molitvama i postu, a činodejstvovao je prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. U hramu je ostala do 12. godine.
Nakon smrti roditelja, Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U njegovom domu je Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Veliki broj pravoslavnih hrišćana Vavedenje praznuje kao krsnu slavu. Prema pretpostavci, ovaj praznik proslavlja od četvrtog veka, dok pisani izvori datiraju iz osmog.
Takođe, danas je i hramova slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori.
Verovanja i običaji
Na današnji dan kod pravoslavnih hrišćana prestaje sezona svadbi, koja se nastavlja tek od prvih dana proleća.
Prema starom verovanju, ukoliko na Vavedenje pada kiša biće rodna godina, ako duva jak vetar nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.
Na dan Ženske Bogorodice se svetkuju rodilje i nerotkinje, a mnoge se i pričešćuju.
Ukoliko nerotkinje žele da se pomole za porod, savetuje se da prespavaju u manastiru Crkovicu kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.
Na današnji dan se ne konzumiraju jela koja sečemo nožem, jer se smatra da se na taj način priziva nesreća.
Nekada su se u takovskom kraju, na Vavedenje, okupljale mlade koje su se udale tokom jeseni, i to okićene cvećem iz venčanih venaca, u svečanoj odeći.
