“Zoranu Đinđiću bi smetao put kojim Srbija danas ide, njegova smrt unazadila je Srbiju na sličan način na koji je smrt Navaljnog prikovala Rusiju u mestu, a da danas uđe u EU, Srbija bi bila gori “trojanski konj” nego Orban”, smatra Đinđićev kolega sa fakulteta, filozof, prevodilac i pisac Pavle Rak.
Po završetku srednje škole, Zoran Đinđić je pokušavao da upiše Fakultet dramskih umetnosti, zanimalo ga je i istraživačko novinarstvo, ali 1971. upisuje ipak filozofiju, kao i Pavle Rak, koji je već na prvim vežbama, uočio ambicioznog kolegu.
Ovaj filozof, prevodilac i autor prisetio se Đinđića i uporedio njegove vrednosti sa onim koje se Srbiji plasiraju danas.
„Đinđića se sećam kao verovatno najsposobnijeg u našoj generaciji. Nekoga ko je vrlo dobro znao šta hoće i to postizao sa nevelikim utroškom snage i truda. Već je tada obećavao da će biti nešto veliko od njega“, rekao je on za N1 .
Rak je napravio poređenje Đinđićeve i smrti Alekseja Navaljnog, želeći da istakne šta jedna takva smrt može da znači za svet.
„Navaljni je imao drugačiju harizmu nego Đinđić, ali je ulivao nadu da se nešto može promeniti u Rusiji. Đinđić je već kao predsednik Vlade davao nadu da se nešto može učiniti. To je bilo vreme u kojem se nešto i učinilo. Posle toga, ponovo stojimo u mestu ili nazadujemo“, smatra on.
„Njihove smrti vratile unazad i Srbiju i Rusiju“
Đinđićeva smrt je Srbiju unazadila za dugovek, istakao je pisac.
Isto je, kaže, i slučaj sa Rusijom, koja posle smrti Navaljnog „može da ostane samo ono što je sada ili se vratiti unazad, mada unazad mnogo i ne može“.
„Imamo svet u kojem se ljudi koji daju nadu da se nešto može učiniti – uklanjaju“, naveo je.
„Đinđić je želeo realan svet za Srbiju“
Đinđića, ipak, ocenjuje kao čoveka svog sveta koji se u tom vremenu i veoma dobro orijentisao u tom svetu.
„To je bio realan svet, a ne svet fantazmagorija i današnjih teorija zavere. Đinđić je za Srbiju želeo da i ona uđe u taj svet. Prošla je kroz strašan period rata koji je Srbiju odvojio od normalnosti i bacao je u fantazije koje su bile pre svega na nacionalnoj osnovi. Đinđić je bio taj koji je želeo da je trgne iz fantazija i uključi u normalan svet. Danas imamo problem što je vizija normalnog sveta, blagodareći teoritičarima zavere, uništena i danas više i ne znamo šta je normalan svet“, rekao je.
„Srbija bi sada u EU bila trojanski konj“
Đinđiću bi smetalo što se Srbija odvaja od sveta kojem je on sam težio, istakao je njegov kolega.
„Deklarativno se i dalje govori da želimo da uđemo u evropsku zajednicu, ali sve se čini da se to nikada ne desi. I pod pretpostavkom da Srbija uđe u EU, tamo bi bila trojanski konj, još gori nego Orban sada“, rekao je Rak.
On je, kaže, sklon pesimizmu, ali veruje da Đinđić ne bi tako mislio.
„Koliko sam ga poznavao, on bi našao neko rešenje. Zato i jeste bio dragocen, jer kad ti se čini da je sve propalo, on bi našao neki put“, rekao je.
„Rad Aleksandra Vučića je kao šibicarenje“
Ocenjujući rad Aleksandra Vučića, on kaže da to može da se opiše kao šibicarenje – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.
„Jedno misli, drugo priča, treće radi. Nekad šuruje sa EU, jer ga ona finansira, ali iskreno radi tako da ta EU od Srbije bude što dalje. Tu vidimo ono što je danas važno za perspektivu Zorana Đinđića, kako bi on gledao na našu Srbiju. On bi morao da potpuno preokrene pravac u kom se ide“, kazao je.
Na prvom mestu, navodi Rak, kada je reč o današnjem predsedniku Srbije, to je pitanje elementarne ljudske iskrenosti.
„To što on hoće je da zajaše konja fantazija, nekakvih vrednosti zasnovanih na tradiciji (ali on tu tradiciju vrlo malo poznaje, ali neću o tome da sudim). Ostaje nam vrednosni sistem koji je čista fantazija, suprotna onom što je Đinđić hteo. Đinđić je hteo da se vratimo u realni svet“, zaključio je on.
Izvor: Link
