Srbija će u naredne tri godine biti predsedavajući Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (AUDIO)

NOVI SAD –

Tek smo na početku napretka u mašinskom učenju, ili popularno, veštačkoj inteligenciji, a za njen razvoj potrebni su ogromni resursi. Na primer, za osposobljavanje četvrte generacije najvećeg modela veštačke inteligencije za obradu teksta i slika – Chat GPT-a (čet dži pi tija) bila je potrebna struja u vrednosti milijardu evra. Uz energetske izazove, tu su i oni pravni i etički – pitanje zaštite podataka o ličnosti među prvima, ali i smanjivanje potrebe za postojećim radnim mestima. U naredne tri godine Srbija će biti predsedavajući Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, koje teži da uspostavi standarde i pravila za razvoj veštačke inteligencije.

Mašinsko učenje će u budućnosti oblikovati razvoj svih oblasti privrede i društva i zato je važno da u rešavanje etičkih problema budu uključeni predstavnici svih industrija, poručuju stručnjaci.

Interakcija sa veštačkom inteligencijom od nedavno je dostupna najširoj populaciji, a za to su zaslužni demokratizacija tehnologije i infrastruktura koja je napravljena za nju, smatra direktor Majkrosofta za Srbiju Milan Gospić.

S druge strane, profesorka i istraživač na Institutu za istraživanje i napredne studije u Kataloniji Nataša Pržulj kaže da će se o demokratizaciji tehnologije moći govoriti tek kada svaka mala firma bude mogla da razvije svoju veštačku inteligenciju. Ona u Centru za superračunarstvo u Barseloni radi na najvećem kompjuteru u Evropi.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju osnovano je 2020. godine, na incijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona i premijera Kanade Džastina Trudoa, a ekspertski centri su u Montrealu i Parizu, dok će novi biti otvoren u Japanu. Srbija je u partnerstvo primljena konsenzusom pre malo više od godinu dana, kao jedna od 29 članica.