Srbija i politika: Protest „Srbija protiv nasilja” po pljusku u Beogradu, nova blokada međunarodnog autoputa

Tri meseca posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda i mesec dana pred početak nove školske godine, u Srbiji se, uprkos protestima dela opozicije, nije promenilo mnogo toga.

Početkom maja ove godine, Srbiju su potresla dva nezapamćena masovna ubistva, što je izazvalo masovne proteste ljudi, predvođenih delom opozicije, koji su optužili vlast da je doprinela stvaranju ambijenta koji je pospešio nasilje.

U šoku i neverici posle tragičnih događaja u kojima je ubijeno ukupno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih, ljudi su izašli na ulice sa porukom: „Srbija protiv nasilja”.

Parlamentarna opozicija od tada traži promene u vrhu vlasti, ali i medijima koji imaju doseg u celoj Srbiji, ali vladajuća koalicija, predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS), odbija sve zahteve.

Od početka maja, odnosno od prvih protesta koji su bili najmasovniji otkako Aleksandar Vučić i SNS vladaju Srbijom, do sada, broj ljudi na demonstracija je primetno opao, ali opozicija tvrdi da će na jesen ponovo pojačati pritisak na vlast.

Vučić, predsednik Srbije, na to odgovara: „Svaki dan o tome slušam. Pa krenite već jednom. Istu priču pričate i nikom ništa. Sad ste otišli da se malo brčkate, pa ćete onda da me rušite kad se vratite sa mora”.

On je do sada nekoliko puta pozivao opoziciju na razgovor, što ona odbija, tražeći najpre ispunjenje zahteva.

U međuvremenu su nastavljeni protesti kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima u Srbiji – jednom nedeljno – a u petak, 4. avgusta pristalice opozicije su u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u zemlji, zasule toalet papirom zgradu suda kako bi, rekli su, ukazali na odgovornost pravosudnih institucija, posebno tužilaštva i rad, kako tvrde, po diktatu političkih moćnika.

Posle velikog nevremena u Beogradu, kada je jak vetar nosio krovove, čupao drveće, a pojedine ulice bile poplavljene – čak je muškarac i zaplivao – deo opozicije i njene pristalice ponovo su se okupili u centru glavnog grada Srbije.

Posle govora, nekoliko hiljada demonstranata su, po pljusku i grmljavini, išli u protestnu šetnju od centra grada do mosta Gazela, delu međunarodnog autoputa koji spaja jug i sever Evrope.

Tamo su se pridružili grupi od oko 20 aktivista Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) koji od 18 sati drže pod blokadom most, odnosno deonicu autoputa E75.

Vozači koji su se zatekli na mostu u trenutku blokade bili su nezadovoljni, pa je saobraćajna policija zamolila ekološke aktiviste da se privremeno pomere i omoguće prolaz vozilima.

Međutim, većina demonstranata se zbog pljuska brzo razišla.

Najavili su da će međunarodni autoput biti blokiran do 22 sata.

„Nema lošeg vremena za blokadu mosta Gazele”, izjavio je Aleksandar Jovanović Ćuta, opozicioni poslanik u Skupštini Srbije, Televiziji N1 u uključenju sa Gazele.

On je rekao da su ekološki aktivisti nezadovoljni zbog Zakona o izgradnji i da „nisu tu jer vole blokade, već zato što ih je muka naterala”.

Zoran Lutovac iz Demokratske stranke kaže za N1 da u Srbiji ima raznih vidova nasilja, pa i institucionalnog.

Dodao je da će pozvati ljude na građansku neposlušnost, a jedan od njenih vidova je i nepoštovanje, kako je rekao, loših zakona kakav je Zakon o planiranju i izgradnji.

Ovo udruženje ranije je protestovalo i zbog drugih ekoloških problema u Srbiji, a najviše zbog Projekta Jadar velike međunarodne rudarske kompanije Rio Tinto, koja je ranije planirala izgradnju rudnika i iskopavanje litijuma u zapadnoj Srbiji.

Ekološki aktivisti i pojedini stručnjaci i naučnici tvrde da bi iskopavanje litijuma značajno negativno uticalo na život i životnu sredinu ne samo tog područja, već i celog regiona.

Namera Rio Tinta izazvala je velike ekološke proteste posle čega je Vlada Srbije saopštila da se projekat „obustavlja”, odnosno da je na njega „stavljena tačka”.

Međutim, aktivisti SEPS-a tvrde da Rio Tinto i dalje istražuje područje gde je planiran rudnik i otkupljuje imanja ljudi iz kraja kod Loznice.

Posle odluke vlade da obustavi Projekat Jadar, Vučić je u više navrata rekao da se pokajao i da je to bila izuzetna poslovna prilika za taj kraj, ali i za celu Srbiju i region.

Osim u Beogradu, u subotu su održani protesti i u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, i Bačkoj Palanci u Vojvodini.

Na dosadašnjim protestima širom Srbije, posebno u Beogradu, nije bilo govornika iz redova opozicionih stranaka, ali pojedini političari najavljuju da će se to promeniti.

„Posle odbijanja režima da ispuni zahteve, protesti postaju par ekselans politički.

„Režim koji ne želi da čuje svoje građane i ne želi da pokaže da mu je stalo do opravdanih i ozbiljnih zahteva ogromnog broja građana, izabrao je samoživost i autoritarnost kao model vladanja. Zato je to sada politički protest. Ali i građanski”, rekao je Miodrag Gavrilović, poslanik u Skupštini Srbije iz redova Demokratske stranke koja učestvuje u demonstracijama.

Početkom maja ove godine, u samo dva dana, na teritoriji Beograda dogodile su se dva masovna ubistva koja su potresla i šokirala Srbiju.

Jedna od teško ranjenih devojčica je potom preminula, čime se broj žrtava popeo na deset.

Samo dan kasnije, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, osumnjičeni 21-godišnjak iz automatske puške je, kako navodi policija, ubio osmoro i ranio 12, mahom mladih ljudi.

Iako vlast ne ispunjava nijedan zahtev, opozicija ne odustaje i tvrdi da će protestovati dok se oni ne ispune.

Međutim, na dugotrajnoj sednici Skupštine Srbije, koja je inicirana na zahtev dela opozicije, vladajuća koalicija je odbila sve zahteve.

Opozicija je tražila smenjivanje ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina. smatrajući ih „objektivno odgovornim” za dva masovna ubistva.

Traži se i smena rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija za koje kažu da „promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama”, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.

Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.

Na Televiziji Pink dugo godina se emituju razne rijaliti emisije, a Televiziji Hepi više ne.

Vučić je u više navrata rekao da u zahtevima sa protesta ne postoji nijedan koji se tiče dece.

Poručio je i da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne preko ulice i nasiljem”.