Global Firepower Index (GFP), koji rangira nacionalne vojske, proteklog vikenda privukao je veliku pažnju u čitavom regionu svojom listom za 2023. godinu, po kojoj je Srbija pozionirana bolje od svih zemalja nastalih na prostoru Jugoslavije.
Na osnovu analize ljudstva, naoružanja, prirodnih resursa, finansija, logistike i geograskog položaja, Srbija je od 145 zemalja zauzela 58. poziciju, prema njihovoj analizi.
Hrvatska je na 69. mestu, Crna Gora na 128, Bosna pet mesta manje, a tzv. Kosovo, koje je takođe na spisku, zauzima 134. poziciju.
Na analizu GFP reagovao je i predsednik Aleksandar Vučić, pa je gostujući kod Jovane Jeremić izjavio:
„To za nas nije novost, očekivano… Ne zaboravite da je po tom istom indeksu Hrvatska pre tri godine bila mnogo jača od nas. Danas više nije, a Hrvatska ima izuzetno snažnu vojsku, posebno u točkašima. Strahovito snažnu vojsku, bredlijima, patrijima… Sada se pojačavaju sa 12 polovnih rafala, dobili su 16 kajova helikoptera, 16 pancirhaubica iz Nemačke… Ali naša armija je mnogo snažnija nego što je bila.“
No, dok je predsedniku u izjavi možda promaklo, javnost nije zaboravila činjenicu da je Hrvatska članica NATO, pa je postavila pitanje – koliko je Global Firepower Index uopšte relevantan u svojoj analizi?
„Treba uzeti veliku rezervu prema Global Firepower. Vredni su oni momci, trude se da procesuiraju podatke, ali oni uzimaju samo činjenicu da neke vojske imaju određeno naoružanje, te ako imate više oružja, onda ste bolje bodovani“, istakao je za N1 vojni analitičar Aleksandar Radić.
Ostali elementi koji bi mogli da budu relevantni su van okvira njihove analize, dodao je.
„Tu je pre svega moralni faktor, a to je jedino pitanje koje je bitno za sve vojske otkako je sveta i veka. Kakvo god naoružanje da imate, na kraju je važno u čijim je rukama puška, da li je taj čovek voljan da se bori“, kaže.
Najbolji primer za relativizaciju matematičkih proračuna na osnovu sredstava je rat u Ukrajini, naglašava on.
„Ruska vojska je imala neuporedivo višu poziciju u odnosu na ukrajinsku na početku rata, a evo vidite, rat traje 18 meseci. Odlučnost za rat i moral su nemerljivi faktori, koji ne mogu matematički da se izraze. Global Firepower, kako im samo ime kaže, trudi se da pokaže kolika je vatrena moć, ali to je samo pomoćni alat u analizi vojnih potencijala nekih zemalja. I kada ga stavite u prvi plan u medijskom izveštavanju, onda je to već pomalo neozbiljno“, objasnio je Radić.
Kad je problema mnogo, statistika priskače u pomoć
Ministarstvo odbrane će, svakako, istaći ono što im ide u prilog, dodao je.
„Postala je već praksa da Odnosi s javnošću Ministarstva ističu to kao pokazatelj efikasnosti i kvaliteta. S jedne strane imate mnogo izveštaja o problemima koji postoje u vojci i o ljudima koje je napuštaju. Veliki je problem izabrati kadar. Mnogo je i nervoze u odnosu na sve koji dobronamerno kritikuju vojsku – odmah se tretiraju kao neprijatelji. Vrlo je grubo formirana ta slika, pa se Global Firepower koristi kao argument da i drugi misle ono što piše u zvaničnim saopštenjima“, objašnajva.
Drugi nivo problema je u tome što mi, kada kažemo region, pod tim podrazumevamo Jugoslaviju, podseća Radić.
„Zapravo, kod nas se sve to svodi na srpsko-hrvatske odnose, a stalno se zanemaruje jedna ‘mala’ činjenica – Hrvatska je članica NATO. Članice NATO imaju kolektivnu odbranu, sukobiti se s jednom znači sukobiti se sa čitavim NATO. Srbija kao vojno neutralna zemlja nije u poziciji da meri svoje potencijale sa NATO članicama. Iracionalno je! Pokušali smo sa tim 1999. godine, videli smo da ne ide“, objašnjava.
U našem stvarnom regionu, dodaje vojni analitičar, Rumunija i Mađarska ubedljivo prednjače.
„Mađarska ima vrlo sistematično i odgovorno vođen program organizacije vojske, oni radikalno jačaju i mnogo brže nego bilo ko drugi. Mađarska, zapravo, u bilo kojoj od tih analiza, prednjači daleko ispred ostalih u regionu“, kaže.
Pod vođstvom aktuelne vlasti Mađarska je preduzela veliki program modernizacije koji u nekim tačkama liči na srpski primer, ali sa jednom velikom razlikom, naglašava on.
Po analizi GFP, Mađarska se nalazi na 54. poziciji, ali po naoružanju, prirodnim resursima i finansijama zaostaje za Srbijom.
„Kada u Mađarskoj politka kaže ‘kupiće se od neke zemlje’, vojska odlučuje šta će da se kupi. Kod nas o tome odlučuje politika, jer od 2016. godine kada su počele nabavke, one su bile vrlo konfuzne, iz različitih i politički nespojivih izvora – iz Kine, Rusije, Nemačke, Francuske, Belgije, pa i SAD-a“, istakao je Radić.
Ta je koncepcija, kako kaže, dospela u krizu 24. februara 2022. godine, kada su usledili svima poznati događaji (Rusija započela rat u Ukrajini).
„Imamo helikoptere za koje je problem kako ih održavati, jer dobili smo ih iz Rusije. Deo helikoptera ima ruske, deo ukrajinske motore. I sada naša država uzima polovne helikoptere sa Kipra, koji su poslednjim remontom sa ukrajinskim motorima. Takve probleme, kao što je održivost, Global Firepower ne pokazuje“, kaže Radić.
Kako porediti zemlju kao što je Hrvatska, koja kupi nešto od Amerike sa dugoročnom sigurnošću da će to i moći da održava, ili nas koji smo kupili kineske rakete i ne možemo da ih prometnemo u Srbiju, pita on.
„Od FK-3 PVO sistema stigla je jedna baterija, predsednik Vučić rekao je da će ostale stići jednom. Kad? Ne znamo kad. To je politički nonsens koji u priličnoj meri relativizuje temu i vraća nas na PR, a tome Global Firepoewr analiza odgovara, jer ‘narod voli vojsku odmah posle crkve’. To su dve stvari koje stalno imate kao odgovor na bilo šta“, ponavlja.
„Babe i žabe“
Najveći deo tehnike mi smo nasledili iz 1980-ih, ističe on.
„Prirodno je da je teško održavati ih. Od šest tenkovskih bataljona, pet ima tenkove iz te decenije. Svih osam mehanizovanih bataljona ima vozila pešadije koja su izrađena 1980-ih godina. Ta tehnika postoji i možete je izraziti u brojevima, ali kolika je njena stvarna upotrebljivost i ispravnost, to je druga tema“, kaže Radić.
Uporno se priča o modernizaciji, ali na poligonima se predstavlja lažna slika, otrkiva.
„Izvuku se jedan ili dva prototipa modernizovanih vozila, jer toliko ih ima, a onda se stvori slika u javnosti da je sve modernizovano. Recimo, za avion „orao“ kaže se da je modernizovan, a od svih aviona koje imamo samo na dva su sprovedene modifikacije za ispitivanje modernizacije. To medijski nije interesantno, pa se ne spominje – ali samo na dva aviona se ispistuje modernizacija, a u jedinicima nemamo avione koji su modernizovani“, kaže on i ponavlja da postoji ogroman raskorak između onoga što se želi prikazati od strane Ministarstva i stvarnosti.
Vrhunac je, prema njegovom mišljenju, bio prikaz aprila ove godine na Batajnici.
„Pokazane su babe i žabe, neviđena količina tehnike od one stare 50 godina do najnovije, da bi se imrpesioniralo, da bi se stvorila ta ‘jači smo’ slika kojom će se demantovati bilo kakve analize o tome šta se dešava. A da li ćete vi to moći da održavate, da li ćete imati rezervne delove, hoćete li u stvarnosti ostati bez aviona, na ta pitanja se ne odgovara“, kaže on.
A kada imate raskorak između onoga što će vam reći zvaničan oficir i vojni analitičar, problem rešava Global Firepower – ‘šta vi svi pričate, kad vidite da nas je Global Firepower bodovao bolje’, zaključio je Radić.
„Statistika je čudo“
Koliko statistika može da se „podesi“, Radić objašnjava primerom iz SFRJ.
„U neko davno doba pravljeni su izveštaji o našoj vojsci Maršalatu. Prikazivano je koliko imamo aviona u odnosu na susedne zemlje, jer uvek je bila ideja da možemo da pobedimo susede. Statistika je pokazivala ‘nosivost ubojnih sredstava u jednom izlazu“ tj. koliko maksimalno avion može da ponese bombi i raketa. To se onda pomnoži sa brojem aviona, pa se može reći ‘jednom kad nam avioni polete, možemo da ponesemo toliko i toliko stotina tona“. Onda je 1970-ih krenulo tehnološko zaostajanje Jugoslavije, Grci su kupili avione koji maksimanlno nose 7,2 tone, a mi ostali sa onima koji nose 750 kilograma – razlika je 10 puta. I kako je rešen problem? Više nisu pisali koliko mogu avioni da nose u jednom izlazu, već koliko imamo aviona, a brojali su i školske. E, to je statistika“, objašnjava Radić.
Kako je GFP uporedio Srbiju sa drugim zemljama?
GFP je procenio da je u Srbiji od 6.739.471 osobe vojno sposobno 2.608,175. Poređenja radi, u ovoj kategoriji je najbolje rangirana Kina koja ima više od 624 milijarde vojno sposobnog stanovništva.
Ovo su brojevi za region:
Bosna i Hercegovina: 1.965.476 (od 3.816.459 stanovnika)
Hrvatska: 1.579.198 (od 4.188.853 stanovnika)
Crna Gora: 85.905 (od 604.966 stanovnika)
Severna Makedonija: 782.054 (od 2.130.936 stanovnika)
Albanija: 1.287.663 (od 3.095.344 stanovnika)
Slovenija: 827.876 (od 2.101.208 stanovnika)
Bugarska: 2.646.202 (od 6.873.253 stanovnika)
Mađarska: 3.734.337 (od 9.699.577 stanovnika)
Rumunija: 7.889.477 (od 18.519.899 stanovnika)
Prema njihovim procenama, svake godine još oko 80.874 ljudi postaje vojno sposobno u Srbiji.
U regionu se po ovom pitanju, očekivano, opet najbolje kotira najmnogoljudnija Rumunija, a brojke su:
Bosna i Hercegovina: 49.614
Hrvatska: 54.455
Crna Gora: 3.630
Severna Makedonija: 27.702
Albanija: 61.907
Slovenija: 22.903
Bugarska: 61.859
Mađarska: 116.395
Rumunija: 203.719
Srbija ima 25.000 aktivnih vojnika.
Bosna i Hercegovina: 9.000
Hrvatska: 15.000
Crna Gora: 2.500
Severna Makedonija: 9.000
Albanija: 8.000
Slovenija: 7.000
Bugarska: 25.000
Mađarska: 23.000
Rumunija: 67.000
Srbija ima 50.000 rezervista, čime je izjednačena sa Rumunijom, a lošije pozicionirana samo u odnosu na Severnu Makedoniju.
Bosna i Hercegovina: 6.000
Hrvatska: 20.000
Crna Gora: nema rezerviste
Severna Makedonija: 60.000
Albanija: nema rezerviste
Slovenija: 2.000
Bugarska: 36.000
Mađarska: 20.000
Rumunija: 50.000
Srbija ima 5.000 ljudi u paravojnim snagama, prema procenama GFP-a.
Bosna i Hercegovina: nema paravojne snage
Hrvatska: 2.000
Crna Gora: 10.000
Severna Makedonija: 4.000
Albanija: 500
Slovenija: 5.000
Bugarska: nema paravojne snage
Mađarska: 12.000
Rumunija: 15.000
Prema GFP procenama, Srbija ima ukupno 117 letelica – od toga 10 borbenih aviona, 17 lovaca, jedan transportni, 38 školskih aviona, 51 helikopter i četiri borbena helikoptera. Srbija nema avione za specijalne misije i avione cisterne.
Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija, prema procenama GFP, u svojoj avijaciji imaju samo helikoptere i to BiH 22, Crna Gora 11, a Albanija 19.
Hrvatska ima 80 letelica, od toga 12 borbenih aviona, 26 školskih i 42 helikoptera
Severna Makedonija ima 20 letelica, 10 školskih aviona, 10 helikoptera i četiri borbena helikoptera.
Slovenija ima 37 letelica, tri transportna aviona i 22 školska, kao i 12 helikoptera.
Bugarska ima 66 letelica, 11 borbenih aviona, šest lovaca, sedam transportnih, 20 školskih, 22 helikoptera i dva borbena helikoptera.
Mađarska ima 57 letelica, 12 borbenih aviona, dva transporna, osam školskih, 35 helikoptera i osam borbenih helikoptera.
Rumunija ima 146 letelica, 30 borbenih, 11 transportnih i 42 školska aviona, dva aviona za specijalne misije, kao i 61 helikopter.
Srbija ima 72 premerka vučne artiljerije.
Bosna i Hercegovina: 10
Hrvatska: 231
Crna Gora: 12
Severna Makedonija: 191
Albanija: nema
Slovenija: 36
Bugarska: 150
Mađarska: 295
Rumunija: 910
Srbija ima 82 višecevna bacača raketa, što je manje od BiH, Hrvatske, Bugarske i Rumunije.
Bosna i Hercegovina: 96
Hrvatska: 105
Crna Gora: 18
Severna Makedonija: 12
Albanija: nema
Slovenija: pet
Bugarska: 192
Mađarska: nema
Rumunija: 207
Srbija ima 16 jedinica u rečnoj flotili, prema GFP.
Bosna i Hercegovina, prema podacima GFP, nema ništa, baš kao i Severna Makedonija. Mađarska takođe nema flotu.
Hrvatska ima 34 jedinice. Nema nosače aviona i helikoptera, nema podmornice, razarače, frigate, korvete. Ima 15 patrolnih brodova i jednog minolovca.
Crna Gora ima 13 plovila i pet patrolnih brodova.
Albanija ima 19 patrolnih brodova, a Slovenija dva.
Bugarska ima 29 plovila, četiri frigate, dve korvete i 12 minolovaca.
Rumunija ima 45 plovila, tri frigate, sedam korveta, tri patrolna broda, pet minolovaca.
Izvor: Link
