Svetski kup, 19. po redu, koji se po prvi put u istoriji FIBA igrao čak u tri zemlje – Filipini, Indonezija i Japan, sa finišom u Manili, možda bude ostvarenje snova srpske reprezentacije. Za sve pratioce sajta Sportkluba, ekskluzivni komentari Vlade Jovanovića, renomiranog stručnjaka, koji je u bogatoj karijeri osvajao trofeje sa Partizanom, Igokeom, kao i evropska zlata sa juniorskom reprezentacijom.
Sve čestitke Srbiji za plasman u finale Svetskog šampionata! Kao mlađi kolega, osećam lično zadovoljstvo zbog Svetislava Pešića, trenera izuzetnog rejtinga, što mu je pošlo za rukom da ostvari ovakav uspeh. Naročito posle svega onog što se desilo na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu, kada je javnost počela da gubi strpljenje. Hvala mu što je vratio nadu u srpsku košarku.
Pokazao je da je pravi trener, koji je uspeo da ekipu provede kroz situacije, koje nisu bile baš prijatne, od otkaza pre nego što su i počele pripreme, preko poraza od Italije, sve do borbe za svetsku titulu. Bez obzira na individualne igračke kvalitete, sada i ovde mora da se apostrofira tim sa velikim „T“. U najvažnijim utakmicama, a takva je bila i ova sa Kanadom, svako ko je zakoračio na teren, imao je učinak, sve za konačni pobednički mozaik. Svi reprezentativci, kao i operisani Boriša Simanić, koji kao da je sedeo na klupi, svi oni, funkcionišu kao jedan. Ta podrška sa klupe, izraz lica, skakanje, radovanje, sve se to oseća na parketu. Ovo je ekipa koja je uspela da podigne nivo igre i odnosa za kratko vreme. Bravo za igrače i stručni štab.
Trebalo bi da budemo presrećni jer smo, a i bićemo zemlja košarke, pa kakvi god bili rezultati. Nekada bolji, nekada slabiji. Dajte da uživamo u ovakvim trenucima, a ne da tako lako odustajemo od onoga u čemu smo stvarno najbolji. Dobro, nije košarka jedini takav sport u zemlji, ali je nešto posebno. Hajde da je negujemo, posebno kada se pojavi 12 igrača i trener, koji bi da se bore za Srbiju i, to kako! Maksimalna podrška, a ne kritike kada im nije vreme i mesto.
Analizu našeg meča počeću sa nivoom psihološke pripreme, gde smo odneli pobedu. Ono što je Kanada radila protiv Slovenije u četvrtfinalu, pre svega, na najboljem Luki Dončiću, u našem slučaju nije dalo rezultata. Bili smo mnogo jači mentalno. Od prve do poslednje sekunde, odigrali smo na pravi način. Njihov najbolji odbrambeni igrač, Dilon Bruks, pokušao je da onesposobi našeg najboljeg (ofanzivnog) igrača Bogdana Bogdanovića. Nije uspeo, Bogdan je bio dominantan.
I još nešto. Moramo da priznamo da kriterijum suđenja nije bio kao na utakmici Kanađana i Slovenije. Drago mi je što je FIBA odreagovala i, nije dozvolila tuču, kao što je bilu u slučaju Bruksa i Dončića. Kanadski reprezentativac nije to uspeo još jednom da prenese i na duel sa Orlovima. Đordi Fernandez Tores se bunio kod arbitara, čak zaradio i tehničku, ali nije bio u pravu za kriterijum.
Brojke jesu i, nisu ponekad, pravi pokazatelj, ali bih ovog puta skrenuo pažnju. Recimo, na 62 odsto šuta iz igre, pa više od 70 procenata za dva, ili 45 odsto za tri poena, 18 asistencija, 33 skoka… U ovako važnim mečevima, retko se sreću ovakvi procenti. A Kanada je daleko od slabog tima. Jeste, Šaj Aleksander nije „rol plejjer“, ali kako ga je zaustavio Ognjen Dobrić na startu utakmice, pa kasnije Aleksa Avramović, kako su ga samo čuvali!
A njih dvojica su pokazali pristup i način igre Srbije. Iz takve odbrane, uz sve naše kvalitete, od trčanja, preko kontri i lakih poena, bez rešenja za Bogdanovića. Dok je Bruks brzo nakupio faulove, dva, pa tri, brzo i četvrti. Kanađani nisu imali rešenje ni za Nikolu Milutinova. Skoro sam rekao da je sigurno jedan od najboljih, a zapravo, on je najbolji centar prvenstva. Još nisam video centra koji je mogao da mu parira. Počev od njegovih zadataka u defanzivi, pa kretanja, napada, atraktivnih zakucavanja, uticaja i pomoći saigračima.
Marko Gudurić je u polufinale ušao sa klupe, skoncentrisan, dobrog šuta, asistencija, razigravanja. Bilo je i mini rola, poput Nikole Jovića, poena početkom trećeg perioda kada smo malo stali. Zapravo, tada smo krenuli malo sporije, ali nije stigla kanadska kazna. Pa, trojka Gudurića na preuzimanje i Vanje Marinkvoića na višak, sve u finišu treće četvrtine i solidnu prednost. Mnogo smo dobro odigrali, još jednom, sve čestitke.
Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart
Izvor: Link
