Kada god bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić glasno najavio izdvajanja iz budžeta u vidu neke “pomoći” građanima, odnosno podelu tzv. “helikopter para”, nekako bi se mnogo tiše pomenula, onako reda radi, i informacija o novom zaduženju države.
To je sudbina i poslednje najave da će sva deca do 16 godina starosti, odnosno njihove majke ili staratelji, dobiti po deset hiljada dinara, odnosno nešto više od 85 evra. Procena predsednika Srbije da u Srbiji ima oko 1.190.000 dece i za tu akciju će biti izdvojeno oko 100 miliona evra. Vučić je ovu vest saopštio 7. juna. Datum je zanimljiv, jer su tih dana zabeležene do sada neviđene demonstracije pod nazivom Srbija protiv nasilja, a povodom dva masovna zločina početkom maja.
Svega nekoliko dana kasnije, počelo je da se govori o novom zaduživanju Srbije, a potvrda je stigla uoči novog skupštinskog zasedanja gde sa našao o predlog odluke o zaduživanju vrednom skoro 1,3 milijardi evra. Cela rasprava u Skupštini o novom zaduživanju države na ovu temu bila je objedinjena i sa nekoliko desetina ostalih tačaka dnevnog reda tako da je vlast uspela da artikuliše kritiku.
Kada pogledamo onih 100 miliona evra za isplatu deci do 16 godina, to i nije nešto strašno naspram 1,3 friškog kredita Srbiji za sve i svašta. Gde ima toliko novca, šta je 100 miliona evra za neku akciju koja će vlastima doneti nove benefite uoči nekih novih izbora, ali nije baš tako. Uporedo sa ovim “helikopterskim” novcem, Vučić je najavio i neka silna povećanja plata u javnom sektoru, kao i penzionerima. Fiskalni savet je procenio da je vrednost kompletnog paketa oko 550 miliona evra i onda ovaj novi kreditni aranžman dobija sasvim drugačiju dimenziju.
Kreditna problematika
Upućeni u kreditnu problematiku današnje Srbije tvrde da je ovaj kredit od 1,3 milijardi evra predviđen za servisiranje države do kraja godine i da će, sasvim izvesno, jedan deo biti upotrebljen u infrastrukturu. Pre usvajanja tih silnih ugovora i sporazuma o zaduživanju, govorilo se i o tome da u strukturi novog kredita, Kini pripada čak 800 miliona evra tog kredita. Istina ili ne, Srbija je danas više nego što je potrebno reći zadužena kod Kineza.
Ako je verovati analizama koje su dostupne medijima, svaki građani Srbije, dužan je Kini blizu 2.000 evra. To je rezultat politike zaduživanja Srbije kod svojih kineskih prijatelja. Demostat je nedavno objavio informaciju, koju je demantovao ministar finansija Siniša Mali, da je Srbija tražila reprogram duga kod Kineza i da je dobila negativan odgovor. Kinezi su inače poznati po tome da ne pitaju zašto ti treba kredit, daju novac, ali su veoma rigorozni kod vraćanja kredita. Kod njih su i kamate veće, nego kod evropskih partnera koji kredite daju isključivo namenski.
Ukupna visina duga Srbije se približava cifri od 40 milijardi evra. Vučića to i dalje ništa ne brine, jer tvrdi da je odnos duga i BDPa takav da ne predstavlja nikakvu opasnost po državu. Prema zvaničnim podacima, dug iznosi 56 odsto BDPa što je prihvatljivo za međunarodne finansijske partnera. Sve dok ne pređemo 60 odsto, mi smo na zelenoj grani, tako priča Vučić.
Ono što je isto zanimljivo u ovoj priči jeste to da Vučić kaže da u ovom trenutku Srbija ima na računu pet milijardi evra, što mnogo razvijenije zemlje nemaju. Ako je već tako, zašto se onda Srbija zadužuje 1,3 milijardi evra? Valja se podsetiti da je Vučić nedavno narodu poručio da Srbija raspolaže sa najvećim zlatnim rezervama u svojoj istoriji i da se radi o 38,5 miliona tona zlata. Ovo nije greška autora teksta, već glasno izrečena konstatacija predsednika Srbije. Koliko je poznato, Sjedinjene Američke Države imaju najveće zlatne rezerve i one su 2021. godine iznosile 8.133 tone zlata. Ništa u odnosu na srpskih 38,5 miliona. Šalu na stranu, Vučić je promašio cifru i stvarne rezerve zlata u Srbiji iznose 38,5 tona. Taman da se pokrije ceo spoljni dug.
Spoljni dug
Kada bi srpski spoljni dug uporedili sa visinom državnog budžeta, Srbija bi nešto manje od četiri godine morala samo da servisira svoj dug, jer njen godišnji budžet iznosi oko 15 milijardi evra. Sve su ovo podaci koji mnogo ne sekiraju predsednika Srbije. Njemu mnogo i ne vredi pričati, jer se on uvek, i 11 godina od dolaska na vlast, vraća na one bivše. Ti bivši su, međutim, njemu predali Srbiju na upravljanje sa 15,5 milijardi evra duga 2012. godine. To je tada bilo 46,19 odsto BDPa. Srbija se pod Vučićem dodatno zaduživala iz godinu u godinu i polako se približava rekordu od 40 milijardi evra.
Kada to svedemo na nivo običnog građanina, svaki stanovnik Srbije je, zahvaljujući ekonomskoj politici Vučića i njegovih saradnika, zadužen za 5.140 evra. Na svu tu muku, treba dodati i podatak da je građani Srbije ukupno zaduženi kod banaka 12,7 milijardi evra. Možda može da bude utešno to da Srbija po ovim podacima nije najgora u Evropi, ali ne može da se poredi sa razvijenim državama bez obzira na visu njihovog duga i udela u BDPu tih zemalja.
Osnovni problem Vučićeve ekonomske politike je taj što gro novca iz kredita završi u potrošnji. To što se on na sva usta hvali velikim investicionim radovima, o tome će pravih reči biti tek po njegovom odlasku sa vlasti kada se bude podvukla crta i videlo zašto je u Srbiji najskuplji kilometar autoputa u Evropi, zašto se gradi nacionalni stadion u Beogradu i mnogobrojni stadioni po Srbiji. Do tada, građani mogu da se s vremena na vreme obraduju da će “helikopter” još koji put proleteti iznad njihovih glava, naročito pred izbore.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Link
