Posle Svetskog prvenstva u vodenim sportovima i olimpijskih kvalifikacija za košarkašice, tim Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu (26. jul-11. avgust) narastao je sa 53 na 78 članova. To je više nego što zbirno imaju takmičara preostalih pet zemalja, nekadašnjih republika Jugoslavije: Hrvatska 33, Slovenija 22, Crna Gora 13, Bosna i Hercegovina 1, Severna Makedonija bez olimpijske vize.
Do sada su iz Srbije olimpijsku vizu obezbedili sledeći sportisti – košarkaši (12 takmičara), odbojkašice (12); vaterpolisti (12), košarkašice (12), u atletici (3) – Angelina Topić, Ivana Vuleta i Milica Gardašević; u boksu (2) – Vahid Abasov i Natalija Šadrina; u kajaku (8) – i muški i ženski četvorosed; u veslanju (1) – Jovana Arsić; u plivanju (4) – Andrej Barna, Velimir Stjepanović, Uroš Nikolić i Nikola Aćin; u streljaštvu (2) – Damir Mikec i Zorana Arunović; u rvanju (3) – Stevan Mićić, Hetik Cabolov (obojica slobodni stil), i Mate Nemeš (grčko-rimski); muški tim u 3h3 košarci (4); u biciklizmu (2) – po jedan takmičar i takmičarka, na osnovu svetske rang-liste; u tekvondou (1) – Aleksandra Perišić.
Srpski vaterpolisti su sve brige prebrinuli plasmanom u četvrtfinale Svetskog prvenstva, a u Parizu će se boriti za treću uzastopnu zlatnu medalju. Na svih šest prethodnih učešća probijali su se do pobedničkog postolja (tri bronze, dva zlata i srebro). Od Drugog svetskog rata nijednom nisu propustili Igre (ako se, zbog sankcija, izuzme „Barselona 1992”) i samo četiri puta nisu osvajali odličje. Novi selektor i podmlađeni sastav biće pred velikim izazov da se približe uspehu iz Rija i Tokija.
Košarkašice su nas navikle na uspehe otkako je Marina Maljković došla na mesto selektora. Na kvalifikacijama u Belemu, takođe u podmlađenom sastavu, otvorile su sebi put ka Francuskoj u kojoj će igrati za svoju drugu olimpijsku medalju (kao Srbija). Pre osam godina u Riju osvojile su bronzu, pre tri leta u Tokiju bile su četvrte. Iz vremena Jugoslavije ostala su dva odličja: bronza iz Moskve 1980. i srebro iz Seula 1988.
Ako pogledamo naše komšije, Hrvatska trenutno ima 33 putnika za Pariz, u devet sportova (jedan ekipni, vaterpolo), Slovenija 22 u sedam (nema ekipnih), Crna Gora 13 u dva (vaterpolisti i jedriličar Milivoj Dukić), Bosna i Hercegovina jednog (plivačica Lana Pudar, ćerka nekadašnjeg golmana Veleža Velibora Pudara).
Svetska sportska sila Mađarska, koja je od Rima 1960. samo jednom imala manje od 160 takmičara (159 u Londonu 2012), za sada ima 76 olimpijskih viza (u Tokiju 2021. – 166 učesnika). Bugarski sport u ovom milenijumu nije ono što je bio, što se vidi i po trenutnom broju kvalifikovanih sportista (18, u Tokiju 2021. – 42).
Grčka je obezbedila 47 sportista u 10 sportova, Austrija 37 u 11, Rumunija 61 u šest (od toga 44 u veslanju). Italija je već klasa više: 162 takmičara u 18 sportova!
Srbiju je u Tokiju predstavljalo 87 sportista (43 muškarca i 44 žene) u 15 sportova. Realno je da taj broj bude nadmašen, imajući u vidu ko sve ima šansu da se nađe u Parizu. Ukoliko to pođe za rukom odbojkašima (prilika na osnovu svetske rang-liste), možda je moguće da se dostigne i „London 2012”, kada smo imali 116 sportista u 15 sportova.
Na spisku putnika za francusku prestonicu trenutno nema najboljeg srpskog sportiste Novaka Đokovića, zato što se teniske „kvalifikacije” završavaju u junu. U glavnom žrebu singla olimpijskog turnira igraće 64 igrača (maksimum četiri iz jedne zemlje), a 56 ide na osnovu plasmana sa svetske ATP liste (isto važi i za teniserke). Za odlazak na Igre važiće rang-lista od 10. juna 2024.
Kada bi se gledao trenutni poredak, Srbija bi imala tri predstavnika u Parizu: Novaka Đokovića (1. na ATP listi), Lasla Đerea (35) i Miomira Kecmanovića (40), dok je blizu i Dušan Lajović (58).
I u još nekim individualnim sportovima srpski sportisti će imati prilika da se probiju na najveću smotru sporta. Kad je reč o ciljevima Olimpijskog komiteta Srbije, to je dvocifren broj medalja, što se nikada nije dogodilo od raspada SFR Jugoslavije. Srpski olimpijski tim je najbliže tome bio pre tri godine u Tokiju (9).
Izvor: Link
