Svaka vlast često voli da barata sa statistikama koje njoj idu u korist, dok se one manje afirmativne obično zagube u fiokama savetnika i službenika koji se bave ovom vrstom metrika. Dve statistike posebno su zabrinjavajuće za Srbiju. U nekim smo i lideri.
Demografski kolaps
Krenućemo od one najgore. Prvo istraživanje bazirano je na radu istraživača sa Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju Univerziteta u Vašingtonu, a tiče se najvećeg očekivanog pada stanovništva (2020-2050), na kojoj se Srbija nalazi na visokom petom mestu sa 18,9%, iza Bugarske (22.5%), Litvanije (22.1%), Letonije (21.6%) i Ukrajine (19.5%).
Za Istočnu Evropu ne piše se dobro kada se uzme u obzir da se pri vrhu liste nalaze i Albanija (15.8), Rumunija (15.5%), Mađarska (12.3%), Poljska (12%).
Koliko su ove brojke zabrinjavajuće govori i podatak da se na dvadesetom mestu nalazi Italija sa 10.1%, iznad koje je Kuba sa 10.3%, što su prognoze gotovo za polovinu manje od one za Srbiju.
Zabrinjavajuće stope nezaposlenosti
Na listi zemalja sa najvećom stopom nezaposlenosti koju je objavio portal Trading Economics, koji svojim korisnicima pruža informacije za 196 zemalja, uključujući istorijske podatke i prognoze za više od 20 miliona ekonomskih indikatora (kursevi, indekse berzi, prinosi na državne obveznice, cene robe) na prvom mestu se sa gotovo neverovatnom stopom od 31,9% nalazi Južna Afrika, a u top 5 su i Španija (11.84%), Turska (9.1%), Brazil (7.7%) i Italija (7.4%).
Podaci za ekonomske pokazatelje su inače zasnovani na zvaničnim izvorima, i redovno se proveravaju zbog eventualne nedoslednosti.
Kada je u pitanju Evropa, podaci neće obradovati one kojima je Srbija „ekonomski tigar“, epitet koji vlast u Srbiji ume da koristi kako bi pohvalila naš ekonomski put.
Srbija se nalazi pri dnu liste sa 9.6% (pozicija 36/44). Iza nas je vrlo mali broj zemalja, poput gorespomenute Španije, Bosne i Hercegovine (13.1%), Ukrajine, Makedonije, Albanije.
Hrvatska ima nezaposlenost od 6.2%, Rumunija 5.4%, Bugarska 5.3%, Slovenija 4.7%.
Na za nas gotovo nadrealnom vrhu nalaze se zemlje poput Danske (2.5%), Švajcarske (2%), Malte (2.5%) i Rusije (3%). Na Farskim ostrvima nezaposlenosti gotovo i da nema (0.7%).
Kada je u pitanju rangiranje stope nezaposlenosti mladih (izvor: Trading Economics) situacija je još gora. Srbija se nalazi na čak četvrtom mestu sa 24.7%, a ispred nas su samo Južna Afrika sa 60.7%, Palestina (36.9%), i Španija (27.8%).
Najjeftinije zemlje za život, internet korisnici i broj suseda
Numbeo je najveća svetska baza podataka o gradovima i zemljama širom sveta u kojoj su glavni kontributori korisnici. Pruža aktuelne i blagovremene informacije o uslovima života u svetu, uključujući troškove života, indikatore stanovanja, zdravstvenu zaštitu, saobraćaj, kriminal i zagađenje. Trenutno se u njihovoj bazi podataka nalazi neverovatnih 9,155,969 cena u 11,582 gradova.
Za ovu kompaniju „metrike života“ sa ponosom možemo da kažemo da je srpska onlajn baza, jer je sajt u aprilu 2009. godine osnovao Mladen Adamović, koji je radio u Guglu, a motiv mu je bio omogućavanje korisnicima da dele i upoređuju informacije o troškovima života između država i gradova. Na nju se pozivaju i gotovo svi svetski medijski velikani – Financial Times, Forbes, The New York Times, China Daily, The Economist, The Guardian.
Po njihovim podacima iz maja 2023. godine najeftinije zemlje za život su: Pakistan, Egipat, Indija, Nigerija i Libija. Na listi na kojoj se nalazi 140 zemalja, Srbija se nalazi na 57. poziciji.
Jeftinije zemlje za život od Srbije je većina naših suseda, Rumunija i Bugarska, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija, kao i gotovo sve zemlje Latinske Amerike. Uz njih ćemo navesti i Tursku, Rusiju, Ukrajinu, i Kinu.
Crna Gora je na 66. mestu, Hrvatska na mestu 76, dok je Slovenija 88.
Deluje da u odnosu na životni standard i Hrvatska i Slovenija i nisu toliko daleko od nas.
Najskuplje zemlje za život su Bermude, Švajcarska, Kajmanska ostrva, Bahami, Island i Singapur.
ITU (International Telecommunication Union) analizira različite metrike vezane za internet, a jedna od njih je i udeo stanovništva koji koristi internet. U svetu u kojem 5,16 milijardi ljudi koristi internet, na vrhu ove liste nalaze se Saudijska Arabija i Ujedinjenio Arapski Emirati (100%), a u prvih deset su i redom – Norveška (99%), Južna Koreja, Malezija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Austrija i Finska (93%).
Na visokom 36. mestu nalazi se Nigerija sa 36%, imajući u vidu da je to zemlja sa skoro 80 miliona ljudi.
Najviše korisnika ima Kina 1,412 milijardi ljudi (74.36%). Indija je trenutno na drugom mestu sa nešto manje od polovine svoje populacije (49,15%) koja koristi internet – što čini 692 miliona ljudi. SAD zaokružuju prva tri mesta sa 311,3 miliona od svojih 331,9 miliona stanovnika koji koriste internet, što je 93,79%.
Po podacima Svetske banke iz 2022, u regionu je kada je reč o pojedincima koji koriste internet na prvom mestu je Slovenija sa 89%, na drugom je Hrvatska sa 81,3%, neznatno iznad Srbije (81,2%).
I za kraj jedna statistika gde smo među liderima, i to u kategoriji zemalja sa najviše suseda.
Prvo mesto dele Kina i Rusija (14), treći je Brazil (10), pa slede Kongo i Nemačka (9). Srbija deli visoko četvrto mesto – osam suseda, sa Austrijom, Tanzanijom, Turskom i Zambijom.
Izvor: Link
