Živimo u 21. veku, kada bi neke osnovne stvari, poput uređene putne infrastrukture ili snabdevanja vodom i električnom energijom, trebale da predstavljaju standard u većini gradskih i prigradskih naselja. Ipak, za meštane kragujevačkog naselja Grošnica oni su i dalje misaona imenica.
U junu će biti tačno godinu dana od kako je usled aktiviranja klizišta za vreme prošlogodišnjih poplava došlo do obrušavanja dela glavnog puta koji vodi kroz inače jako prometnu ulicu Oktobarskih žrtava, zbog čega se sav saobraćaj preusmerava na zaobilazni put kroz naselje Ćava, koji je, kako smo i sami imali priliku da se uverimo, krajnje nebezbedan za sve učesnike u saobraćaju. I to je samo vrh ledenog brega kada su u pitanju problemi sa kojima se stanovnici jednog od najstarijih naselja u Kragujevcu suočavaju.
Pamtiće meštani Grošnice još dugo prošlogodišnje junske poplave. Pored toga što je veći broj domova tada stradao od poplava, usled velike količine padavina došlo je do ponovnog aktiviranja klizišta što je dovelo do obrušavanja dela glavnog puta. Prava je sreća da u tom momentu na putu nije bilo vozila, čime je izbegnuta neka veća tragedija.
„Ja sam te večeri vozio decu sa treninga i dok sam prolazio ovom deonicom osetio sam u jednom trenutku kako mi je zadnji automobila poskočio. Kasnije sam saznao da sam bio među zadnjima koji prošao glavnim putem pred nego što se urušio“, svedoči jedan od stanovnika ovog kragujevačkog naselja.
Meštani su odmah po obrušavanju puta kontaktirali nadležne službe kako bi orijentaciono saznali rok njegove sanacije, ne sluteći da će i deset mesec kasnije još uvek čekati na reakciju nadležnih. Iako je u međuvremenu usvojena projektno-tehnička dokumentacija i izabran izvođač radova, sami radovi na rekonstrukciji puta još uvek nisu krenuli.
Put je i dalje zatvoren za saobraćaj, te se vozila preusmeravaju na stari put koji vodi kroz naselje Ćava. Problem je u tome što je ovaj put zbog nedovoljne širine kolovoza i nedostatka ivičnjaka i trotoara nebezbedan za sve učesnike u saobraćaju.
„Mimoilaženje dva veća vozila na putu, kao što su šleper ili autobus, praktično je nemoguće, a da neko od tih vozila ne završi u šancu pored puta. Veliki problem su i šahte, koje su nakon aktiviranja klizišta izdignute iznad nivoa puta, što takođe pravi problem vozačima. Srećom pa ove zime nije bilo previše snežnih padavina, pa samim tim nije bilo ni nekih većih problema u saobraćaju“.
Nedostatak trotoara predstavlja veliku opasnost pešake, a naročito za decu, koja se ovim putem kreću ka školi. Upravo je to glavni razlog zbog čega su meštani Grošnice digli glas i insistirali da se iz gradske kase izdvoje sredstva za postavljanje trotoara koji bi vodio od škole, pa sve do mesta gde se spajaju stari i novi grošnički put.
„Iz Gradske uprave smo dobili odgovor da u trenutnom budžetu ne mogu da izdvoje sredstva za postavljanje trotoara, ali su nam obećali da će to biti jedna od stavki u narednom budžetu. Mi meštani smo konstantno u strahu za bezbednost naše dece, ne puštamo ih da idu sama pešaka u školu, već ih dovozimo i odvozimo iz škole, što samo povećava gužvu na putu. Spremni smo na učešće u bilo kakvoj akciji, ako treba izdvojićemo i naša lična sredstva, samo da se ovaj problem reši“.
Ionako loše puteve u ovom kragujevačkom naselju dodatno uništavaju radnici JKP Vodovod i kanalizacija, koji prilikom sanacije svakog prijavljenog kvara na vodovodnoj mreži ostavljaju kratere na putu koje potom, naravno, ne saniraju.
„Kad god se desi neki problem sa vodosnabedavanjem, nadležne službe dođu i iskopaju rupu na putu koju potom ne saniraju. Nama su celu ulicu iskopali zbog jednog kvara koji je umesto na samom vrhu ulice bio pri njenom dnu. Tako smo došli u situaciju da umesto asfalta imamo kratere u ulici. Kada smo se žalili nadležnima, oni su nam rekli da prvo moraju da izađu na teren kako bi ustanovili da li smo uopšte priključeni na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a ako se ispostavi da jesmo, tek onda će doći da saniraju te rupe na putu i to pod uslovom da u budžetu bude novca za asfaltiranje“.
Osim sa putnom infrastrukturom, stanovnici Grošnice imaju problema i sa snabedavnjem električnom energijom. Napon u većini domova ne prelazi više od 170 volti, što je nedovoljno za optimalan rad većine električnih uređaja.
„Zbog slabog napona ne mogu uveče da uključim mašinu za veš. Umesto sat vremena koliko je bojleru potrebno da zagreje vodu pri normalnom naponu, meni je potrebno tri sata, što povećava potrošnju električne energije. Kako bih koristio televizor, bio sam prinuđen da kupim stabilizatore napona. Svi kojima sam se obraćao povodom ovog problema, od Elektrošumadije, preko mesne zajednice, pa sve do Gradske uprave, kažu da to nije u njihovoj nadležnosti. Čak su, da bi me valjda odvratili od podnošenja žalbi, iz Elektrošumadije nekoliko puta slali ekipe da provere kradem li struju“, završava svoje jade jedan od meštanina Grošnice.
Ostaje nam da vidimo da li će nadležni organi konačno uslišiti ove apele žitelja Grošnice i pomoći im u rešavanju gorenavedenih problema ili će nastaviti da daju prazna obećanja i peru ruke odgovornosti, sve dok se, ne daj bože, ne dogodi
