Nekada „Zabranjeni grad” pod zaštitom države – Vojno-tehnički zavod, koji se još sredinom 19. veka ugnezdio između Gospodarevog brda na levoj i Metinog brda na desnoj obali Lepenice, dugo je bio sakriven od očiju javnosti, posebno u periodu posle Drugog svetskog rata. Odlukom Vlade Srbije iz 2014. godine, kompleks Vojnotehničkog zavoda proglašen je za prostornu kulturno-istorijsku celinu i stavljen pod zaštitu države. Prostor ima potencijal za upis na UNESCO-ovu listu svetske baštine, ali za to je potrebno znatno finansijsko ulaganje.
Krajem septembra kompanija Milanović industries (privatna kompanija sa dokazanim tržišnim rezultatima i stotinama zaposlenih) je pokrenula inicijativu za obnovu zgrade „Stara čaurnica“ u okviru prostorno kulturno – istorijske celine Vojno-tehničkog zavoda (Knežev arsenal). Odbornici su nakon nekoliko dana, na sednici Skupštine grada, usvojili i odluku o pokretanju postupka realizacije projekta javno-privatnog partnerstva, bez elemenata koncesije.
Reakcije kragujevačke javnosti na ovu inicijativu bile su oprečne i kao po starom srpskom običaju, podeljene na crno i belo bez mnogo realnih informacija i činjenica. Tekstom želimo da istražimo ovu priču i javnosti predstavimo na jasan i razumljiv način šta predstavlja javno privatno partnerstvo.
Kako se navodi u predlogu odluke, cilj projekta je obnova dva posebna dela zgrade “STARA ČAURNICA” po najvišim standardima istovremeno čuvajući njen autentični karakter. Predmet javno-privatnog partnerstva biće investicija i finansiranje neophodnih radova za renoviranje i rekonstrukciju zgrade Čaurnice u okviru kompleksa Kneževog arsenala, kao i upravljanje i održavanje budućeg objekta.
Treba podržati svaku inicijativu koja za rezultat ima benefit za grad i građane. Stoga nas čudi glasno negodovanje dela sugrađana, gde se aktivno poziva na sprečavanje javno-privatnog partnerstva i “odbranu” ovog objekta izuzetne kulturne i istorijske vrednosti. To dalje sugeriše da je bolje da kolektivno ne radimo apsolutno ništa nego da obnavljamo dotrajalo?
Šta ova inicijativa zapravo znači?
Prihvatanjem ove inicijative grad ulazi u postupak javno-privatnog partnerstva* kojim bi definisao detalje istog. Nakon pokretanja postupka, u javnom pozivu mogu da učestvuju svi zainteresovani investitori, odnosno bilo koji privatni partner koji bi uložio tražena sredstva i objekat doveo u prvobitno stanje. Pretpostavljena minimalna vrednost ulaganja potencijalnog privatnog partnera je 2.000.000 evra.
(*Javno-privatno partnerstvo (JPP) je dugoročna saradnja između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravlјanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanje usluga od javnog značaja.)
Predlog je da se ugovor o partnerstvu između Grada Kragujevca i partnera zaključi na period od 25 godina. Nakon završetka renoviranja, partner će koristiti objekat, ali će Gradu Kragujevcu ili drugom nadležnom organu/preduzeću biti omogućeno da ga koristi za potrebe kulturnih manifestacija tokom određenog broja dana, čiji će tačan broj biti kasnije definisan.
To znači da građani Kragujevca napokon mogu dobiti uređen prostor u Kneževom arsenalu, umesto zapuštenog rugla, kao i potencijal da naš grad postane prava turistička destinacija.
Kao portal se zalažemo za transparentnost u izveštavanju i objektivno informisanje građana, a gradska vlast u ovom slučaju je očigledno vrlo nespretno obavestila javnost o detaljima odluke i inicijative, dok suprotstavljene strane to koriste za medijsku uzurpaciju prenoseći oprečne informacije i bombastične naslove.
Tako je situaciju iskoristio i deo opozicionih predstavnika:
Nikola Nešić (Zajedno): Pivnica – kruna direktnih ličnih dogovora vlasti i privatnih povezanih lica
Energični mladi narodni poslanik, iz želje za dokazivanjem ili pak iz neiskustva se “izleteo” neproverenim navodima. Sve što je trebalo da uradi jeste da više istraži tematiku JPP-a, kako funkcioniše i koje prednosti grad ima, kako bi uvideo da situacija nije nužno negativna, i da opreznije pristupi svojim izjavama koje su suprotne realnim informacijama. Pripisaćemo to njegovom političkom neiskustvu i željom za prisutnošću u medijima.
Boris Kovačević: Namera prisvajanja Čaurnice od strane gradonačelnika Nikole Dašića je nacionalna sramota
Gospodin Kovačević je u skupštinu ušao preko stranaka nacionalnih manjina i vrlo brzo napredovao do pozicije pomoćnika gradonačelnika Kragujevca za međunarodnu saradnju. Blisko je saradjivao sa gradonačelnikom (u ostavci) Dašićem. Iz pouzdanih izvora i izjava u medijima, saznajemo da je njegov primarni fokus bio obnova VTZ-a. Trebalo je da pronadje partnere za saradnju i rekonstrukciju i pokrene obnovu kompleksa. Nakon skoro dve godine putovanja po svetu na račun građana i bezuspešne portage za partnerom-investitorom, projekat nije zaživeo i Knežev arsenal i dalje propada.
Trenutno je glasni protivnik inicijative, odnosno kako kaže nacionalna sramote, dok je u junu 2022. godine (dok je još na vlasti) imao veoma pozitivan stav.
Citiramo: “Raspisivanje Međunarodnog urbanstičko arhitektonskog konkursa bila je kruna svih dotadašnjih aktivnosti na pokušaju oživljavanja i revitalizacije PKIC Vojno-tehnickog zavoda. Grad Kragujevac je uspeo da motiviše brojne timove, eksperte, urbaniste i arhitekte koji su uređivali stare industrijske zone, ne samo kod nas u zemlji i regionu, nego i širom Evrope i sveta da se svojim urbanističko arhitektonskim rešenjima nadmeću i na prostoru našeg Kneževog arsenala, objašnjava Boris Kovačević, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodnu saradnju.”
Očigledno je gospodin Kovačević promenio svoje mišljenje, što je sasvim legitimno, ali se postavljaju pitanja: Šta je on uradio za skoro dve aktivne godine na ovom projektu? Šta mu daje legitimitet kritike, kada on sam nije odmakao dalje od starta? Da li mu pak smetaju domaći investitori ili su mu draži neki evropski?
Da li će građani imati koristi od inicijative?
Knežev arsenal, koji je postao dostupan javnosti tokom poslednjih 20 godina, trenutno se nalazi u stanju brzog propadanja. Ovaj biser industrijskog nasleđa, nakon mnogih pokušaja da se pronađe svrha i namena, danas služi samo kao parking. Krovovi su urušeni, vidljivi su tragovi požara i nemara, a unutrašnjost je preplavljena đubretom i ruševinama.
Trenutno stanje propadanja je vrlo očigledno, i svaka inicijativa za obnovu i revitalizaciju ovog prostora definitivno predstavlja bolju opciju od bespotrebnog odlaganja.
Renovirani objekti, naročito u okviru javno-privatnog partnerstva, imaju potencijal da donesu brojne koristi za zajednicu, uključujući očuvanje kulturne baštine, stvaranje novih radnih mesta, poboljšanje urbanog okruženja i stavljanje Kragujevca na evropsku mapu značajnih turističkih destinacija.
Kompanija Milanović Industries pokazuje put ka revitalizaciji ovog kulturnog blaga, pružajući korist za celokupnu zajednicu. To je dodatni poziv uglednim lokalnim kompanijama da se više uključe u proces unapređenja našeg grada i da kao u razvijenijim državama, velike domaće kompanije budu nosioci privrednog razvoja.
Kada se dobrobit građana stavi na prvo mesto, to zaslužuje pohvalu. Istovremeno, važno je kritikovati netačne ili kontradiktorne informacije kako bismo očuvali objektivnost i pravu sliku inicijative.
Svesni smo da odlaganje rekonstrukcije vodi u još veće propadanje objekata, da grad i Zavod za zaštitu spomenika nemaju novca za ovako opsežna ulaganja i da trenutni kompleks VTZ-a ne služi ničemu osim kao parking ili koncertni prostor par dana godišnje. Zbog toga smatramo da je pomenuta inicijativa za sklapanje javno-privatnog partnerstva napokon pravi potez za grad.
Da li je bolje da Knežev arsenal i dalje propada, ili da ga obnavljamo deo po deo, pa bilo to i javno-privatnim partnerstvom? Smatramo da je odgovor jasan i da nema više vremena za čekanje.
Ostaje nam da saznamo da li će postupak biti izveden do kraja, ko će se sve javiti kao potencijalni partner i koji sadržaj nas očekuje. Iskreno se nadamo da ćemo kroz par godina uživati u kompletno renoviranom Kneževom arsenalu kakav Kragujevac zaslužuje!
