Nikolina Nikolić, Miloš Radmilac i Jovana Vranić studenti su treće godine Likovnog odseka na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu koji su jedni od pokretača peticije „Hoćemo prostor, ne obećanja”. Peticija je prošle nedelje pokrenuta, a do sada je prikupljeno skoro 1000 potpisa. Jasno ističu da se zalažu za iseljavanje iz prostorija škole „Đura Jakšić” i obezbeđivanje drugog prostora sa adekvatnim uslovima za rad.
- Mi uopšte ne govorimo o ideji izgradnje zgrade u narednih nedelju dana, o tome se ovde uopšte ne radi, znamo da je to dugoročni proces, smatramo da se nekoliko učionica u celom gradu mogu naći, ističe Miloš Radmilac.
Cela klasa odlučila se za ovaj korak, navodi Nikolina, jer su „kranje nehumani uslovi”. „Odlučili smo da promenimo stvari koje nam smetaju, jer smatramo da smo dužni da to uradimo”, kaže Nikolina, ona naglašava da su treća godina i da će uskoro otići sa tog fakulteta, ali da im je želja da buduće generacije imaju najosnovnije uslove za studiranje, jer ovo postoji „kao nerešeno pitanje već dve decenije”.
- Imali smo prvo problem sa kanalizacijom, priča Miloš, a pored štafelaja su stajale kofe koje su skupljale te fekalije. Sve nam se nakupilo, sećam se trenutka kada smo razgovarali, bilo je pitanja „šta ako”, a već narednog dana je pokrenuta neka ozbiljnija inicijativa.
Oni su prvo pisali nadležnima na fakultetu, dekanu, obavestili su sve o svojim namerama, a kada posle nekoliko dana nije bilo reakcija, zvanično je pokrenuta peticija.
- Pošto prethodnih godina niko nije ništa konkretno postigao, iako smo zahvalni svim tim studentima koji su se angažovali, odlučili smo se da preduzmemo neke konkretnije korake i nećemo stati do ispunjenja ciljeva, spremni smo na svaki korak koji je potreban da bi se to ostvarilo, kaže Jovana.
Nastava im se, kao i drugim katedrama, odvija na više lokacija u gradu, ali najviše vremena provode baš u prostorijima škole „Đura Jakšić”, „kako su tu naši ateljei, naša druga kuća, iz tog razloga nam je važno da to bude adekvatan prostor”. U tom prostoru, slažu se sve troje, trebalo bi i više vremena da provode, ali zbog hladnoće i drugih problema, nisu u mogućnosti. Vlaga je, takođe, veliki problem, kao i prozori koji se ne otvaraju, pa nije moguće izluftirati prostor od mnogih boja i štetnih hemikalija. Sve to narušava njihove zdravlje, navode primer jedne kolgenice kojoj se, tokom kratkog vremena provedenog u toj prostoriji, pojavio osip.
- Dovodi se u pitanje da li je humano to gde se mi nalazimo. Bili smo izloženi raznim bolestima, alergijama, kada je zima i nema grejanja, mi radimo u jaknama i kaputima, kaže Nikolina.
U podrumu u kome su prvobitno bili imali su problem i sa strujom, jednom prilikom nisu ni grejalicu mogli da uključe. Kolika je vlaga, najbolje pokazuju zidovi, napominje Miloš, jednom prilikom su pokušali da ih prefarbaju, naravno, na svoju inicijativu i uz pomoć profesora, napominju studenti. Invetar u školi je dotrajao, dodaje Jovana, često fali neki pribor.
Česta je pojava i da fakultet ne obezbedi materijal koji im je potreban, pojedine boje su jako skupe, desi se da one nestanu onda kada su najpotrebnije, pred ispit ili kolokvijum, te su prinuđeni da provobitnu ideju promene ili prilagode.
Kada su slali mejl koji je bio prvi korak njihove inicijative, većina profesora ih je podržala, te su, kako kažu, i te kako svesni njihove podrške.
Smatraju da postoje realne mogućnosti da ovakav korak dovode do promena: „Mi smo ti koji ne žele da odustanu od ove priče, jer ovom fakultetu i gradu pružamo kvalitet u pogledu kulture i umetnosti, studenti koji izađu sa ovog fakulteta su izuzetno kvalitetni na tom polju, iz tog razloga smatramo da zaslužujemo bolje uslove i da je ova priča sasvim realna, samo treba da se govori o njoj”.
Kako i studeniti sa ostalih katedri imaju nastavu na različitim mestima, pitali smo ih da li su oni oglašavali, imaju li želju da se priključe, a oni navodi da im je svakako u interesu da se za sve nađe adekvatno rešenjem, ali da ne mogu jasno da govore o tuđim problemima, jer kako kažu, znaju samo ono što oni proživljavaju svaki dan. Prihvataju njihovo učešće ukoliko se budu angažovali.
- Mi idemo sitnim koracima, jer je preveliki zalogaj, mislimo da smo najugroženiji, ali smo svesni da su tu i muzičari koji provode vreme i da je njima jednako loše u toj školi. Ako se zaista obezbedi tih osam do deset učionica, odnosno prostor koji je adekvatan za rad, onda ne mislim da će biti problem da se obezbedi prostor koji će moći da objedini i ostale katedre, navodi Nikolina.
Iako govore o „nehumanim uslovima”, studenti Likovne katedre ne zaboravljaju da još jednom podcrtaju koliko ima dobrih pojedinaca na njihovom fakultetu i isto toliko kvalitetnih profesora.
- Izuzetan je kvalitet profesora i studenata, fakultet je iznedrio mnoge studente koji su jednako kvalitetni kao i studenti iz drugih većih gradova. Kod nas na klasi više od polovine ima prosek iznad 9. Dobijane su stipendije, neki od nas su išli na likovne kolonije u druge države, grafičari redno dobijaju nagrade za svoje grafike i crteže. I studenti sa muzičkog odseka su prihvaćeni širom zemlje i sveta, zaključuju Nikolina i Miloš.
Piše: Sandra Solujić
Snimateljka: Jelena Nikolić
Izvor: Link
