Prosečni životni vek stanovnika neke zemlje može okriti dosta o blagostanju čitavog društva, a takođe predstavlja i ključno sredstvo za kreatore vladinih politika.
Koliko dugo žive građani Srbije u poređenju sa stanovnicima drugih evropskih zemalja?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) očekivano trajanje života u Srbiji u 2022. godini bilo je 73 godina za muškarce i 78 godina za žene. To je porast u odnosu na 2021. godinu kada je tokom korone očekivani životni vek bio 70 godina za muškarce i 75,6 godina za žene. Srbija je i dalje daleko iza zemalja EU.
“Zemlje EU imaju bolji standard, razvijenija je zdravstvena zaštita, imaju kulturu zdravih stilova života – zdravo se hrane, redovno idu na preventivne preglede, fizički su aktivni. Sve to produžava zdave godine života, kada nisu opterećeni bolestima dok su radno sposobni, ali ni kasnije kada su stariji. Vode računa o svom zdravlju“, kaže Gordana Bjelobrk, šefica Odseka za demografiju i statistiku u RZS.
Dodaje da je u svim zemljama razlika oko pet godina između očekivanog životnog veka za muškarce i žene.
“Žene duže žive pet godina od muškaraca. To se objašnjava činjenicom da su odgovornije prema svom zdravlju i da lakše prihvataju zdrave stilove života – vežbanje, ishrana, preventivni pregledi. Sve to utiče na smanjenu smrtnost žena u svim starosnim grupama. Sa druge strane među muškarcima je značajan broj onih koji su umrli nasilnom smrću – ubistva, samoubistva, saobraćajne nesreće“, istakla je Bjelobrk.
Tokom korone, kako kaže, smanjeno je očekivano trajanje života.
“Kada se kaže ‘očekivano trajanje života’ u nekoj godini, to se odnosi na dete rođeno u toj godini da se očekuje da će da živi toliko. To se ne odnosi na celokupnu populaciju. Svaka generacija, svaka godina rođenja ima svoje očekivano trajanje života. Ono se generalno produžava“, priča sagovornica Euronews Srbija.
U Evropi je najveće očekivano trajanje života u visoko razvijenim zemljama, recimo u Španiji. Bjelobrk kaže da je jedan od razloga što ta zemlja ima poseban odnos prema starima.
“Oni podstiču aktivno starenje. Kroz aktivno starenje ljudi duže žive i kvalitetnije žive. Zbog toga imaju najduže očekivano trajanje života. To je razlika u odnosu na našu zemlju. Prostor da se produži trajanje života u Srbiji je u strožim saobraćajnim propisima, negovanju zdravog načina života, prevenciji i ranoj dijagnostici pojedinih oboljenja“, navela je Bjelobrk.
Iako se građani Srbije ne mogu pohvaliti najdužim životnim vekom u Evropi, poslednjih godina došlo je do poboljšanja očekivanog životnog veka, budući da je prosečan životni vek 2000. godine bio 72 godine, dok je 2022. bio 75,5 godina.
Izvor: Link
