Naš mali gest, njihova velika nada: Pomozite i vi!
U teškim vremenima, kada su mnogi Šumadinci suočeni sa izazovima i nevoljama, jedno je sigurno – duh humanosti živi u srcima Kragujevčana. U ovoj priči o solidarnosti, pokazujemo koliko je naša mala pomoć dragocena za one kojima je najpotrebnija. Dok oni prolaze kroz izazovne trenutke, ne zaboravimo da je svaka pomoć, ma kako mala bila, dragocena. Naše malo je nekome mnogo.
Pozivamo sve Kragujevčane da otvore svoje srce i pruže podršku onima kojima je najpotrebnija. Bez obzira na to koliko je teško, zajedno možemo promeniti život nekoga. Neka humanost bude naša vodilja, a podrška naša najjača nit.
U regionu Šumadije trenutno putem organizacije Budi human pomoć traži preko 40 naših sugrađana. Kao naš skromni doprinos njihovoj borbi, svake nedelje ćemo vas podsećati na one kojima je pomoć najpotrebnija.
Ksenijin prvi epileptični napad se javio kada je imala šest meseci. Tada je ustanovljeno da boluje od Vestovog sindroma (težak oblik epilepsije).
Primala je hormonske injekcije, a jedan period svog života je pila čak 13 vrsta različitih lekova. Napadi su bili munjeviti, imala ih je po deset dnevno u vidu grčenja mišića i ponekad su trajali i po 8-10 sati dnevno.
Ksenija se hrani preko gastro sonde, ima česte respiratorne infekcije, fizički i mentalno zaostaje u odnosu na svoje vršnjake, oslabljen joj je vid, ne hoda, ne govori, ima svega deset kilograma…
Srdstva su joj potrbna za specijalističke preglede, fizikalne terapije, logopedske i defektološke tretmane, lečenje u banjskim uslovima i rehabilitacije, ortopedska pomagala, ostala potrebna oprema za vežbanje u kućnim uslovima, medikamenti, suplementi, lekovi, pelene kao i sredstva za lečenje u zemlji i inostranstvu ukoliko se ukaže prilika, jer svaki trud daje vidljive rezultate i napredak.
Teodora je rođena 2015. godine u 28. gestacijskoj nedelji trudnoće. Dete je iz održavane trudnoće. Dva i po meseca je provela na neonatologiji u KC Kragujevac. Usled komplikacija na porođaju, Teodori je uspostavljena dijagnoza, cerebralna paraliza.
Odmah nakon izlaska iz bolnice Teodora je krenula sa intenzivnim fizikalnim tretmanima i banjskim lečenjem. U septembru 2018. godine je operisana kod Ruskih ortopeda u Ćupriji, prva etapna fibrotomija.
Teodora je mentalno očuvana, pohađa vrtić, uključena je u vršnjačku grupu. Pored svih tretmana, mišićni tonus i dalje jača pa joj je potrebna još jedna fibrotomija a nakon toga rehabilitacija u banjskim uslovima. Sredstva su joj potrebna i za fizikalne tretmane.
Porodica se obraća svim humanim ljudima da im pomognu kako bi što pre prikupili sredstva koja su Teodori potrebna da krene sa lečenjem.
Predrag je jula 2014. godine preživeo ishemiju moždanog stabla. Kao posledica toga ostala je slabost leve ruke i noge sa jakim spazmom. Nije u stanju sam da se brine o sebi. Ne može da se kreće bez tuđe pomoći, niti da održava sam ličnu higijenu.
Nakon tog kobnog 3. jula 2014. godine, život mu se okrenuo za 180 stepeni. Od jednog sposobnog i veoma aktivnog čoveka, pretvorio se u nepokretnu osobu.
Pored redovnih fizijatrijskih terapija, Predrag je pokušavao i sa drugim oblicima lečenja, ali bez uspeha, a sve troškove je snosio sam.
U junu mesecu 2018. godine prvi put je otišao na jednomesečnu rehabilitaciju na polikliniku u Dubrovniku. Međutim, za Predragovo izlečenje neophodna su neprekidna tri meseca rehabilitacije i boravka na klinici, i to najmanje dve godine za redom.
Mole se svi ljudi dobre volje da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu da se prikupe potrebna sredstva za Predragovo lečenje, rehabilitacije, specijalističke preglede, kao i za troškove puta i smeštaja.
Tara je rođena u terminu, bez ikakvih komplikacija, ocenjena najvišom ocenom. Sa navršenih šest meseci lagano počinje da gubi do tada stečene funkcije. Zatim kreće borba. Obilaženje svih mogućih lekara i ustanova, traganje za dijagnozom uz konstantnu i upornu rehabilitaciju po bolnicama i banjama. Konačno, sa četiri godine, dobija dijagnozu Rett Syndrome.
Rett Sindrom je progesivno razvojni neurološki poremećaj, koji se javlja isključivo kod dece ženskog pola. Odlikuju ga stečena mikrocefalija, karakteristični stereotipni pokreti ruku i gubitak njihove funkcije, kao i poremećaj koštano zglobnog sistema, što vremenom dovodi do teskog invaliditeta.
Tara trenutno ne hoda, niti govori. Porodica se nada da će se u bližoj budućnosti pojaviti lek. Do tada, da bi se održao koštano zglobni sistem i tonus mišića, neophodne su svakodnevne fizikalne terapije, medikamenti, kao i banjska rehabilitacija, mogućnost hiruških zahvata i određena ortopedska pomagala.
Naše malo znači sve! Budimo humani!
