Naš mali gest, njihova velika nada: Pomozite i vi!
U teškim vremenima, kada su mnogi Šumadinci suočeni sa izazovima i nevoljama, jedno je sigurno – duh humanosti živi u srcima Kragujevčana. U ovoj priči o solidarnosti, pokazujemo koliko je naša mala pomoć dragocena za one kojima je najpotrebnija. Dok oni prolaze kroz izazovne trenutke, ne zaboravimo da je svaka pomoć, ma kako mala bila, dragocena. Naše malo je nekome mnogo.
Pozivamo sve Kragujevčane da otvore svoje srce i pruže podršku onima kojima je najpotrebnija. Bez obzira na to koliko je teško, zajedno možemo promeniti život nekoga. Neka humanost bude naša vodilja, a podrška naša najjača nit.
U regionu Šumadije trenutno putem organizacije Budi human pomoć traži preko 40 naših sugrađana. Kao naš skromni doprinos njihovoj borbi, svake nedelje ćemo vas podsećati na one kojima je pomoć najpotrebnija.
Janja je dete iz druge kontrolisane trudnoće. Rođena je u četrdesetoj nedelji. Na samom rođenju nije disala dva minuta zbog čega je intubirana i prebačena na odeljenje neonatologije, gde je u inkubatoru provela svojih prvih mesec dana.
Narednih godinu i po dana lečena je od hipotonije, brojnim fizikalnim terapijama. Nakon urađene magnetne rezonance glave u septembru 2019. godine uspostavljena je dijagnoza.
Da bi stala na svoje nogice potrebni su joj svakodnevni fizioterapeutski tretmani, lečenje u banjskim uslovima, kao i rad sa logopedom, defektologom, somatopedom, psihologom, pedagogom, medicinska i ortopedska pomagala, pomagala za sprovođenje terapija u kućnim uslovima, pet terapije, hipo i hidro terapije, laboratorijske analize, specijalistički pregledi, operaciju kapka, transplantacija matičnim ćelijama, medicinski potrošni materijal, medikamenti, kao i sredstva za putne troškove i troškove smeštaja za vreme lečenja van mesta stanovanja.
Pomozimo Janji!
Nedugo posle svog petog rođendana, Tanja je hospitalizovana u Kliničkom centru Kragujevac zbog sumnje na upalu pluća sa izlivom. Nakon komplikacija hitno je prevezena na Institut za majku i dete u Beogradu. Sve praznike, umesto sa svojom mlađom sestrom Tarom i roditeljima, provela je sama na intezivnoj nezi.
Iako je još uvek mala da bi shvatila ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi, zna da nije normalno da dete njenog uzrasta bude stalno u bolnici. Ima samo jednu želju – da izađe iz bolnice i da se tamo više ne vraća. Istu želju dele njeni roditelji, kao i svi koji je poznaju.
Da Tanja pobedi opaku bolest! Budimo humani!
Ilija je drugo dete iz uredne i kontrolisane blizanačke trudnoće, prvi blizanac je preminuo. Rođen je carskim rezom, prevremeno, u 33. nedelji trudnoće, sa 1480 grama i ocenom tri.
Pri prijemu u Centar za neonatologiju u Kragujevcu, Ilija je intubiran već u prvom satu života u porođajnoj sali, ali neposredno pri dolasku je reintubiran. Usled nedostatka kiseonika, dobija krvarenje u mozgu 3/4 stepena i prve neonatalne napade gde mu je odmah uvedena terapija Eftila. Njegova dijagnoza je cerebralna paraliza i epilepsija.
Pri velikom oštećenju mozga, oštećen je i centar za vid, te tako Ilija vidi vrlo malo. U centru za neonatologiju je proveo dva meseca u inkubaturu, pod kiseonikom. Sada se leči u Bolnici za cerebralnu paralizu i u Banji Koviljači.
Ilija ne hoda, ne priča, ne sedi, ne puzi, ne okreće se.
Neophodna su mu sredstva za fizikalne terapije, specijalističke preglede, ortopedska pomagala, tretmane, rehabilitacije u banjskim uslovima u zemlji i inostranstvu, kao i za putne troškove i smeštaj.
Za Ilijin osmeh! Budimo humani!
Mihajlo je rođen 03.08.2011. godine, deset dana posle termina. Ocenjen je ocenom osam, imao je tri puta obavijen pupčanik oko vrata. Njegovo zdravstveno i motoričko stanje je praćeno i u sedmom mesecu kreću motorički problemi. Pretragama pedijatra, fizijatra uočavaju generalizovanu hipotoniju. Odlaze na IMD gde su rađene sve analize. Sve četiri i po godine ne uspeva da se sazna uzrok hipotonije. Mihajlo je upisan u vrtić u razvojnu grupu, svakodnevni rad sa stručnjacima dovode ga u prilično dobro stanje. Umeo je da sedi i da se gura po sobi, igra autićem, sve razume, izgovara par reči. Odlazio je na ekskurzije, divan topao dečak, nasmejan i pun života.
19.12.2015. godine dobija prvi napad. Odvode ga na pedijatriju KC Kragujevac. Ostaje na intenzivnoj nezi. Jedna strana tela mu je non stop podrhtavala, napade nisu uspeli da mu prekinu. Roditelji saznaju da ima Encefalit-Herpes virus na mozgu i moždanoj kori. Prošao je mesec, a njegovo stanje sve više i više pogoršava. Svi mogući lekovi mu nisu pomogli. Pluća su bila u sve gorem stanju. Sekret je obuhvatio veći deo pluća, temperatura, ishrana preko sonde, bakterije… Hitnom intervencijom bronhoskopije na IMD uspevaju da mu spase život. Mihajlo je bio na institutu četrdeset i tri dana. Lekari su učinili sve moguće da preživi, a napade su zaustavili. Dobio je neurološku terapiju, koju je kasnije dugo koristio. Kako je njegovo stanje bilo na kontrolama doktorka je bila zadovoljna. Sa četiri i po godine je imao samo deset kilograma. Hranili su ga na sondu osam meseci, a kasnije je ugrađen PEG. Napredovao je u kilaži. Ali na žalost, sve što je Mihajlo bio, znao i umeo je nestalo. Sada ne sedi, ne prati pogledom, kičma mu je mnogo kriva, noge, kuk. Ali, roditelje raduje njegov osmeh, pogled koji je čist, srećan, pun ljubavi i topline. Nehranjenjem na usta, vilica se znatno izderfomisala. Povremeno ga odvode u školu gde je upisan, jer je prvi kontakt sa njegovom učiteljicom bio emotivan.
Dimitrije je rođen 06.11.2015. godine, sa ocenom devet i uzetim matičnim ćelijama iz pupčanika. Svi su bili srećni što će Dimitrije biti podrška svom bratu. Mesecima su ga pratili i bilo je sve u redu, kada je primećeno da Dimitrije ne može nogicama da se odupire. Urađen je genski test i uzorci su poslati u Barselonu. Rezultat stiže 12.05.2017. godine, gde se saznaje dijagnoza – Leberova hereditarna optička neuropatija. Oba dečaka i majka imaju mutaciju gena C.171>A U NDZ gen. Dimitrije u osamnaestom mesecu dobija meningitis i prolazi kroz apsolutno sve kao i Mihajlo. On je mentalno i motorički mnogo lošiji bio od brata. Takođe mu je pre dve godine ugrađen PEG. Ne hoda, ne prati pogledom, hrani se na PEG, motorički je vrlo loš. Ova dijagnoza je teška i progresivna, mišići slabe, atrofiraju, a oba dečaka koriste metaboličku terapiju.
Mihajlu i Dimitriju su neophodna sredstva za operativne zahvate, transplantacije matičnim ćelijama, rehabilitacije, fizikalne terapije, tretmane u hiperbaričnoj komori, logopedske tretmane, za banjsko lečenje, medikamente, suplemente i medicinski potrošni materijal, ortopedska pomagala, kao i za smeštaj i putne troškove.
Pomozimo Mihajlu i Dimitriju!
Naše malo znači sve! Budimo humani!
