Idealno letnje vreme i divna atmosfera, odlična lokacija, odvažan line up, jako dobri nastupi i osmesi na licima prisutnih obeležili su prvo izdanje muzičkog festivala Uzlet, koji je proteklog vikenda održan u Čačku, na obali Zapadne Morave.
Uzlet je zapravo neka vrsta reinkarnacije muzičkog dela DUK festivala, koji se na istoj lokaciji održavao u nekoliko navrata pre početka pandemije. Prema rečima organizatora, novi festival je odgovor na iskonsku potrebu čoveka za zajednicom, identitetom, ritualom, kulturom i muzikom.
Sama lokacija festivala je dodatni adut organizatora. Oivičen Zapadnom Moravom, gradskim bazenima i Sportskim centrom, Park Mladosti u okviru kojeg se nalazi i skejtpark i amfiteatar, uz pregršt zelenila, optimalan je prostor za festival ovog ranga. Glavna bina je prvo veče bila rezervisana za rokenrol, a drugo za (t)rep, dok je manji stejdž obe večeri bio namenjen za elektronsku muziku.
Muzički program je i postavljen tako da spaja ljude različitih afiniteta i godina. Svakako je najveća zvezda festivala Darko Rundek, ali smo tokom dva dana videli i čuli različita žanrovska imena i zanimljive izvođače iz regiona.
Podatak koji može biti odličan primer drugim festivalima je da su se organizatori i izvođači držali satnice, tako da je sve počinjalo po planu ili uz neznatna zakašnjenja.
Festival je na glavnoj bini u petak otvorio novi beogradski bend Oxajo tačno u 20:00. Tek par desetina okupljenih, ali u publici se odmah prepoznaju i verni fanovi benda koga čine članovi bendova Stray Dogg, Artan Lili i Savana. Odličan izbor za početak festivala u ambijentu laganog zalaska sunca, dok se iza bine naziru ležaljke sa gradskog bazena, a Dušan Strajnić nas je kratko proveo kroz repertoar ovog polučasovnog nastupa, završenog njihovim prvim singl – spotom „Put“.
Na binu je potom izašla i kruševačka trojka Keni nije mrtav, što je svakako bio najenergičniji nastup ove večeri. Bend koji je ima dobio po omiljenom junaku iz serije South Park isporučio je svoj melodični pank zvuk tokom nastupa, dobro uvežbanom na prethodnim festivalima na kojima su nastupali ovog leta.
Uvod sa Rundekov nastup bio je performans benda Nataleé, šestočlanog sastava koji predvodi Natalija Rajković i donesi spoj žičanih instrumenata, modernog zvuka i duvačke sekcije i zapravo najviše podseća na rege. Šarmantan nastup uz prilično angažovane tekstove.
Čovek koga ne treba posebno predstavljati. Ikona novog talasa, čovek koji je od 2000. naovamo nastupao sa nekoliko bendova i koji je izrazito aktivan i ovde po pitanju zaštite životne sredine. Darko Rundek. Okosnicu Ekipe čini njegov eKo Kvartet, čiji su članovi Igor Pavlica (truba) koji godinama nastupa sa Rundekom i nove snage Ana Kovačić (saksofon) i Silvio Bočić (bubnjevi), pojačani Mirom Manojlovićem (perkusije) i Rokom Crnićemem (bas), inače frontnenom benda Porto Morto, i čovekom koji je tekstopisac nekoliko pesama sa dvostrukom EP-a ove skupine koji se zove Brisani prostor.
Rundek je stari šarmer, tako da je i ovaj nastup bio takav, vešto je prepuštao publici, a čačanska je ipak malo temperamentnija, da ga u nekim trenucima i nadjača, vodeći nas kroz presek svoje karijere u festivalskom nastupu koji je vremenski ograničen, pa nije bilo prostora za bis iako je publika to silno želela. Ovo je svakako bio vrhunac čitavog festivala, jer se ispred glavne bine okupio najveći broj ljudi različitih afiniteta i godina, u skladu i sa jednom od krilatica ovogodišnjeg uzleta.
Nije, naravno, ni izostala komunikacija sa publikom i zahvalnost što nastupa u Čačaku, koga Runde izgovara kao i brojni ljudi iz Hrvatske mešajući takozvano meko i tvrdo „ć“. Koncert je otvoren jednom malo ubrzanijom rege verzijom Ene i u nastavku smo čuli festivalski presek karijere od čuvenih Haustorovih hitova i pesama koje obeležavaju Rundekovu karijeru kao solo muzičara sa različitim pratećim bendovima u proteklih tridesetak godina. Koncert je završen standardima – Šejn kao podsticaj da se uvek borimo za bolje i Šal od svile za koju je Rundek jednom prilikom rekao da je simbol nezavisnosti i osećaja jedinstva za svima.
Porto Morto, prepoznatljivi po svom vizualnom izrazu, tako da u radnim kombinezonima kada izađu na bini deluju kao grupa molera koja je došla da vam renovira stan, ostavljeni su za kraj festivalske večeri. Dobar deo publike propustio je pažljivo osmišljeni performans momaka iz Zagreba i njihov miks elektronike i gitara, džeziranih deonica i funky ritmova, kao i zajedničko izvođenje pesme Hodaj sa Rundekom.
Da ne zapostavimo ni Morava Quantox Stage, ušuškan uz samu obalu reke, ispod krošnji, gde su prvo veče nastipili Dijana Dee, čačanski dvojac Den Helders, mlada nada domaće scene DJ i producent Cosmic G i sjajan duo DJ Brka & Runy za kraj čarobne prve večeri.
Kao što smo napomenuli, drugo je bilo okrenuto (t)repu i čast da je otvorio dobio je Johnny Repp, čija se muzika može okarakterisati kao bum bep rep. Hrabar potez organizatora je bio da dovedu slovenački Matter, koji su prvi put gostovali u Srbiji. Jezička barijera je svakako glavna prepreka da bi se razumeo njihov trep često baziran na lokalnim anegdotama.
Ali zato je Osječanin Z++ bio pun pogodak, što je pokazala i publika koja očito prati njegov rad. Pažnju je svakako privukao obradom Sekinog hita „Crno i zlatno“, ali i himnom za kraj najtoplijeg godišnjeg doba „Ljeto već je gotovo“, te je njegov underground pop kako ga često definiše bio sjajan izbor za subotnje veče u Čačku. Uvežbano, pitko, energično, osećajno, odlično.
Mimi Mercedez hedlajnerka druge večeri krenula je žestoko i to loženje je trajalo tokom čitavog nastupa verovatno najveće zvezde domaćeg ženskog trepa, poznate po svojim kontroverznim stihovima. Za to vreme na elektro bini atmosferu za beogradskog broda 20/44 preneo je Kristijan Molnar, sasvim izvesno jedan od najboljih izbora za divno plesno veče pored reke, što je reakcija publike i pokazala.
Treba reći i da su cene piće bile pristojne, da je piće bilo hladno, da je postojao mali market domaćih umetnika i zanatlija gde ste mogli da kupite i neki suvenir i merchadise samog festivala, a vrlo važan aspekt kome je posvećena pažnja bila je i ekologija i potreba da recikliramo. Amfiteatar je sjajno mesto za odmor uz još nekoliko malo skrovitijih lokacija ispod stabala topola, a bilo je prostora i za one koji su želeli da kampuju. Blizina bazena i reke i činjenica da je Čačak ove godine nacionalna prestonica kulture bile su o odlična pozivnica za one koji ne žive ili nisu rođeni u ovom gradu da provedu jedan produženi vikend.
Uzlet je, kako ističu sami organizatori, proces, nešto što raste. Misija i je da uvek rade na sebi i da nikad ne prestanu sa kretanjem. Ispit za prvo izdanje je položen i svakako ostaje nada da će festival, koji se održava bukvalno u sred leta, zadržati svoj entuzijazam, ispraviti neke nedostatke i iz godine u godinu biti bolji.
*fotografije: OSC Visual.
Izvor: Link
