Voljom ljudi koji odlučuju o vodenim sportovima, tačno mesec posle evropskog i tek nešto više od prethodnog, ponovo imamo Svetsko prvenstvo. Letos je igrano u Fukuoki, a u ovoj, olimpijskoj godini, domaćin je – Doha.
Na meču Real M. – Atletiko Madrid, naša kladionica nudi kvotu 2.65 za igru ug 4+.
Kao dvostruki uzastopni šampion i posle silaska sa scene šestorice veličanstvenih, Srbija prolazi kroz tranziciju. U Fukuoki je propustila priliku da plasmanom u finale prebrine brige oko olimpijskog statusa, poražena je u polufinalu od Grčke koja je uz kasnijeg šampiona Mađarsku izborila plasman na OI.
Sledeća prilika bilo je nedavno održano Prvenstvo Evrope u Hrvatskoj. Međutim, sa tog takmičenja je u Pariz išla samo jedna ekipa, a za aktuelni sastav Srbije je to, realno, bila nemoguća misija. Iz Zagreba je u Pariz kao prvak otišla Španija.
ČETIRI VIZE NA TALONU
Doha je, dakle, poslednja šansa. Ne treba ni da se podseća kakve bi posledice po najtrofejniji srpski ekipni sport imao neuspeh u pohodu na “grad svetlosti”. Iz Katara u Pariz odlaze četiri ekipe, a baš toliko velikih vaterpolo nacija još nema olimpijsku vizu. Osim Srbije, to su Crna Gora, Hrvatska i Italija.
Branislav Mitrović (Foto: Beta/AP)
Srbija će u grupi da igra upravo sa Crnom Gorom (sreda, 17.30), a osim komšija rivali će da budu Japan (ponedeljak od 14.00 po našem vremenu) i SAD (petak, 17.30), ekipa koju godinama vodi Dejan Udovičić, nekadašnji selektor Srbije.
Selektor Uroš Stevanović je napravio dve izmene u sastavu u odnosu na Evropski šampionat. U timu nisu Marko Radulović, grešnik iz penal serije protiv Mađara u Zagrebu, ali ne iz tog razloga i Vuk Milojević. Šansu su dobili Đorđe Vučinić i 17-godišnji vaterpolista Partizana Luka Gladović.
Uroš Stevanović (BETAPHOTO/HINA)
SISTEM TAKMIČENJA
Sistem takmičenja je godinama nepromenjen. Iz svake od četiri grupe direktno u četvrtfinale ide prvoplasirani. Timovi koji zauzmu drugo i treće mesto razigravaće za plasman među osam najboljih.
Prema prognozama i projekcijama, upravo bi prolaz u četvrtfinale treba da donese plasman na olimpijski turnir. Svakako, moguća su iznenađenja. Nadajmo se da “srpski delfini” neće da budu ono iznenađenje koje najmanje želimo.
Boje Srbije u Dohi braniće:
Branislav Mitrović (1985, Turkoan, 235 utakmica, jedan gol, šesti put na SP, golman), Dušan Mandić (1994, Ferencvaroš, 240 – 408, šesti put na SP, nezgodna desna strana), Nemanja Ubović (1991, Vuljagmeni, 103 – 94, treći put na SP, centar), Strahinja Rašović (1992, Vašaš, 151 – 283, četvrti put na SP, zgodna leva strana), Viktor Rašović (1993, Nojzi la Sek, 141 – 89, četvrti put na SP, nezgodna desna strana), Nikola Jakšić (1997, Novi Beograd, 170 – 179, šesti put na SP, bek, kapiten), Sava Ranđelović (1993, Vašaš, 231-102, šesti put na SP, bek), Radomir Drašović (1997, Novi Beograd, 114 – 123, četvrti put na SP, bek), Nemanja Vico (1994, Primorac, 86 – 60, četvrti put na SP, centar), Đorđe Lazić (1996, Breša, 79 – 68, četvrti put na SP, centar), Đorđe Vučinić (1999, Novi Beograd, 45 – 66, drugi put na SP, bek), Radoslav Filipović (1997, Oradea, 13, debitant, golman), Luka Gladović (2006, Partizan, 2-2, debitant, nezgodna desna strana), Nikola Lukić (1998, 26 – 25, Novi Beograd, drugi put na SP, zgodna leva strana). Petar Jakšić (2001, 9 – 4, Partizan, debitant, bek).
Izvor: Link
