Nisu dostavili odgovore na pitanja koliko ljudi je zaposleno u Ministarstvu odbrane 2022. godine, kao i koliko novca je Ministarstvo te godine potrošilo na mobilne telefone.
Objavljivanjem ovih podataka bi, prema obrazloženju MO, nastupila šteta po interese države, odnosno došlo bi do “ugrožavanja ili smanjenja operativnih i funkcionalnih sposobnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i drugih snaga odbrane Srbije”.
Još tajnovitiji su podaci o tome koliko je u prethodnoj godini Ministarstvo potrošilo na mobilne telefone. Kako se navodi u odgovoru, Plan telekomunikaciono-informatičkog obezbeđenja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nosi oznaku “strogo poverljivo”, kao i Obezbeđenje telekomunikaciono-informatičkih kapaciteta, zahtevi, naređenja, izveštaji i dr.
Ministarstvo zato ocenjuje da “interesi zaštite tajnosti podataka pretežu nad opravdanim intresom javnosti da zna”.
Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić ističe da je u pitanju licemerje, a za fraze kojima se pravda “tajnost podataka” kaže da su na nivou šibicarenja na ulici.
Prema njegovim rečima, suština je da se spreči bilo kakva smislena, pa čak i površna kontrola bezbednosnog sistema i otvori tema, za koju kaže da je posebno osetljiva u predizbornom periodu, o raskoraku između broja formacijskih mesta i njihove popunjenosti. Odnosno, gde su ljudi u Vojsci Srbije.
“Taj mehanizam je do detalja razrađen po modelu prosečnog Srbina koji ima mentalitet Ilije Čvorovića”, rekao je Radić.
On dodaje da se podaci od građana kriju, dok se s druge strane stvara atmosfera paranoje i ponavlja narativ kako po Beogradu vršlja 3.000 špijuna.
Problem je, međutim, u tome što su traženi podaci tajni samo za građane Srbije, ali ne i za NATO, Hrvatsku, OEBS…
Naime, prema Sporazumu o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine, države učesnice rata u bivšoj Jugoslaviji obavezale su se da svake godine razmenjuju informacije o broju tenkova, oklopnih borbenih vozila, artiljerije, borbenih aviona i jurišnih helikoptera. I ne samo da razmenjuju podatke, već i dozvoljavaju inspekciju svojih vojnih fondova.
Radić kaže da je Ministarstvo prestalo da objavljuje čak i postavljenja u Službenom vojnom listu, dok sa strancima deli informacije o promenama u komandnom kadru.
“Građani Srbije ne mogu da dobiju informacije jer tako može da se kritikuje što nema dovoljnog broja ljudi za popunu mesta u Vojsci”, ističe Radić.
Izvor: Link
