Meštani Guberevca, sela u šumadijskoj opštini Knić, zabrinuti su jer se u ovom mestu vrše istraživanja za rudnik zlata, bakra i litijuma. Još veći problem za njih je taj što se kopa i nesmetano istražuje u državnoj šumi u planinskom delu sela, a meštane niko ništa ne obaveštava.
Zbog toga je održana tribina u Domu kulture, gde je bilo reči o istraživanju za iskopavanje zlata, bakra i litijuma.
– Meštani Guberevca i Kotlenika, sela u šumadijskoj opštini Knić, zabrinuti su zbog tamošnjih istražnih radova jer, ako dođe do iskopavanja zlata i bakra, više neće moći da se bave poljoprivredom – izjavio je predsednik Mesne zajednice Guberevac Nebojša Arsenijević.
Arsenijević je novinarima pred početak tribine u Domu kulture na kojoj su meštanima govorili profesori Beogradskog univerziteta i Agronomskog fakulteta u Čačku, rekao da su istražni radovi planirani na tri kote nasred sela i da meštani “nisu baš srećni što se to dešava”.
Kazao je da su im predstavnici jedne kompanije predstavili projekat na sastanku sa predsednikom Opštine Knić.
– Zabrinuti smo i ne znamo šta tačno donosi takva jedna istražna radnja, ne znamo da li će da šteti našoj životnoj sredini i našem zdravlju, ali sigurno će da šteti ako eventualno dođe do iskopavanja jer mi tu nećemo moći da ostvarujemo svoju poljiprivrednu proizvodnju – rekao je Arsenijević.
Predstavnik udruženja “Gružanska straža” Milija Palamarević je agenciji Beta rekao da su meštani u novembru prošle godine sprečili početak bušenja, ali da su pre 15-ak dana izvođači radova pokušali ponovo da dođu do nekih parcela.
Preneo je da su meštani odlučni da ne dozvole radove i da od Opštine Knić traže da hitno iz Prostornog plana ukloni mogućnost rudarenja.
Profesor Ratko Ristić je rekao na tribini da je “u toku široka akcija pretvaranja Srbije u rudarsku zemlju”, a da privatne strane rudarske korporacije, preko ćerki-firmi, u “jatima” dolaze u Srbiju zbog svojih interesa.
On je rekao da se, na osnovu “veoma oskudne” dostupne dokumentacije zna da istražni prostor obuhvata oko 9.600 hektara na teritorijama Kraljeva i Knića.
– Sela u kojima je dosad bilo neke forme istražnih radova su Leskovac, Pajsijević, Guncati i Gruža, a to sprovodi kompanija koja se zove Stara planina risorsis, ćerka-firma kanadske kompanije Mundoro – rekao je Ristić.
On je dodao da ta kompanija ima 13 istražnih prava u centralnoj i istočnoj Srbiji na 86.400 hektara.
– Iz jednog akta kompanija Mundoro je konstatovano da vlasništvo imaju srpske podružnice, znači ćerke-firme koje su oni osnovali, a u kojima rade naši obrazovani ljudi – rekao je Ristić.
On je dodao da su oni za sada u početnoj fazi istraživanja, ali pošto se ulaže “ogroman novac”, on ne sumnja da su zainteresovani i za eksploataciju.
Izvor: Link
