Na konstataciju da na sajtu nadležnog Ministarstva ne može da se nađe strategija koja se tiče životne sredine, već samo tekst nacionalnog programa i pitanje da li Srbija nema strategiju za tako važnu oblast ili je problem u tome što prethodne nisu ispunile očekivanja, Marko Vujić, sekretar master programa Ekološke politike na Fakultetu političkih nauka, kaže za Marker da i kada imamo strategije, to ne znači puno.
“Imali smo Strategiju održivog razvoja Republike Srbije donetu 2012. godine orjentisanu na 2018. godinu gde ništa iz tog obimnog dokumenta, koji je mnogo toga definisao i pravio osnovu za rešenje mnogih problema, nismo ispoštovali. To je bio samo jedan skup lepih želja na kojem su angažovani stručnjaci iz Srbije i inostranstva, ali iz njega ništa nije realizovano“, kaže on.
Vujić naglašava da ciljevi jesu bili preoptimistični, ali i da nije bilo dovoljno političke volje i finansija koje bi se uložile u rešenje problema koji su itekako obimni u ovoj oblasti.
On ističe da je nova Zelena agenda za Srbiju u skladu sa strateškim ciljevima EU i poglavljem 27 koje je Srbija otvorila, te da bi to trebalo da znači da će naša zemlja da se veže za rokove koje je dogovorila i u pregovorima koje je kreirala sa EU.
“Poglavlje je otvoreno krajem 2021. godine, međutim, kako je opasno ući u tu igru lepih želja, na kojima se spotiču i poslednje primljene članice EU Bugarska i Rumunija koje su se obavezale na neke bliske rokove, a nisu uspele da ih realizuju. Čak i Slovenija nije uspela sve da ispoštuje. Ta strategija bi trebalo da bude usklađena sa realnim osnovama i onim što mi možemo pre svega finansijski da podnesemo i da odrazi političku volju koja mi se čini da u ovom momentu ne postoji da se ovi problemi reše“, dodaje Vujić.
Gost Markera dodaje da je jedno od rešenja i ono što su uradile mnoge zemlje u regionu, a među njima i Makedonija i BiH: ograničavanje uvoza automobila.
“Postali smo, može se reći, groblje automobila. Prosečno vozilo u Srbiji je staro 17-18 godina. Kod nas je i dalje dozvoljen uvoz vozila proizvedenih 2000. godine, to su automobili stari 23 godine i to nigde u Evropi ne postoji. U Albaniji i Makedoniji, državama koje uzimamo da su u lošijoj situaciji od nas, ograničeno je da vozila koje mogu da se uvezu moraju da budu maksimalno 2010. godište i imaju EURO5 standard. To je mera koja ne košta puno, već je potrebna samo politička volja i potpis iz nadležnog ministarstva“, naglašava Vujić.
Vujić ističe da je izostanak metroa jedna od glavnih posledica toga što javne politike nisu dovele do nekih rešenja za velike saobraćajne gužve
“To je projekat koji lebdi poslednjih 20 godina, dobar je marketing u svim predizbornim kampanjama. Imali smo i kartu koja je bila datirana na 2020. godinu. Metro bi trebalo da reši dobar deo problema. Još jedan predlog iz Centra za ekološku politiku je da se poveća cena dnevne karte, odnosno jednog sata parkiranja u centru grada. Dakle da se izbegne da bilo ko zaista ne mora da ide u centar grada i obavi neku bitnu stvar, svojim automobilom tamo i ne ide. Velike metropole to rešavaju tako što podižu cenu sata parkiranja do nivoa da imaju uvek 15 posto slobodnih parking mesta u gradu.“, navodi on.
Izvor: Insajder
Izvor: Link
