To što se u napore izvršne američke vlasti u traženju rešenja na Zapadnom Balkanu, uključuje i Kongres – je jedan viši nivo i novi kvalitet u odnosima. A tu lestvicu podižu isključivo u cilju zaštite svojih interesa, uz daleko manje brige i za Prištinu i za Beograd, izjavio je za KoSSev nekadašnji šef misije Srbije u Vašingtonu i učesnik pregovora u Dejtonu Nebojša Vujović, komentarišući sinoćni pretres o Zapadnom Balkanu u američkom Kongresu.
Na ovom je pretresu Podkomiteta za spoljne poslove za Evropu američkog Kongresa jedini svedok bio zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, odnosno izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, piše KoSSev.
Kongresmeni su mu postavili niz pitanja, od koji se većina ticala situacije na Kosovu.
Bivši šef misije Srbije u Vašingtonu smatra da je upravo to jedna velika stvar.
„Velika je novost to što je odnos SAD i Srbije i Kosova, odnosno generalno Zapadnog Balkana, podignut sa odnosa između Stejt departmenta i lidera u Prištini i Beogradu – na jedan viši nivo“, poručio je on.
Kaže da je prvobitno ozbiljne medijske kampanje skretanja pažnje na razvoj situacije na Kosovu, Srbiji i regionu, te da su tada drugi učesnici političkog života i donošenja odluka u Americi nastojili na traže svoje mesto i da se uključe u direktan kanal komunikacije između američke izvršne vlasti i igrača na terenu na Zapadnom Balkanu.
Konačno se na ovaj dugi put, kako je dodao, uključio i „najveći i najznačajniji američki zakonodavni odbor“.
Objasnio je da američki komitet za spoljne poslove ima jak podkomitet za spoljne poslove za Evropu koje vode Tomas Kin kao republikanac i, kao predsedavajući, najveći uticajni demokrata Vilijam Kiting.
„Oni su direktno sada ulaskom u ovu igru učinili da kompletna Amerika sada iščekuje i želi da izvrši svoj uticaj na razvoj situacije na Zapadnom Balkanu“.
Napravio je paralelu sa događajima u Bosni 1994. godine, kada je takođe u Kongresu SAD došlo do revolucije – kada su republikanci naspram Klintonove izvršne vlasti usvojili ogromnu većinu u oba predstavnička doma.
„Tada su izvršili snažan pritisak na administraciju da krene odlučno u rešavanju situacije u BiH. Došlo je do vrlo oštre akcije i bombardovanja bosanskih pozicija u Republici Srpskoj, odnosno oko Sarajeva“, podseća.
Smatra da i sada dolazi do sličnoj razvoja situacije kada je u pitanju Kosovo, jer se, u napore izvršne američke vlasti u traženju rešenja na Zapadnom Balkanu, uključuje i Kongres.
„To je jedan novi kvalitet u tom odnosu“, ocenjuje Vujović.
Mišljenja je da sve to Amerikaci rade isključivo u cilju zaštite svojih interesa, te da daleko manje brinu o Srbiji ili Kosovu.
„Očigledno dizanje tonaliteta i priključivanje Kongresa SAD, Senata i Podkomiteta za Evropu u ovu igru znači da SAD dižu lestvicu svog angažovanja u funkciji zaštite isključivo svojih vlastitih interesa u regionu“.
Na pitanje kakva je pozicija Srbije prema onome što se juče govorilo na Kongresu, Vujović kaže da je ona „dosta klimava“, što je rezultat dugogodišnjeg bavljenja jednim čovekom (srpskim predsednikom prim.red.).
Smatra da je upravo on svojim postupcima uvodio „i sebe i sve nas u klopku“.
„On je sa svakim svojim sledećim potezom lomio nešto u toj porculanskoj radnji. Nije mogao jedan čovek sa takvim saradnicima, sada Petković a ranije Đurić – da napravi neki pragmatičniji pristup u Vašingtonu u odnosu na svoju situaciju. Naprotiv, sve što je radio – radio je da je uvodio i sebe i nas u klopku“, ističe.
Vujović se pita Šta je značio izlazak Srba iz kosovskih institucija, policije, sudstva?, ako se sada ponovo preko dogovora o deeskalaciji traži da oni učestvuju na izborima i tako se vrate u institucije.
„Zbog čega je sve ovo do sada bilo? Oni su iskoristili izlazak Srba da bi ušli u prazan prostor, pa su i gradonačelnike nametnuli“.
To što je Eskobar potvrdio da se Srbija obavezala da će ukloniti učesnike protesta i da će oni (Srbi na Kosovu) učestvovati na izborima, te da će u suprotnom Beograd snositi posledice, Vujović kaže da se sa tim već započelo misleći na američko sankcionisanje šefa BIA.
„Sankcije prema Srbiji se već valjaju. Sankcije Vulinu su početak, a biće i drugih mera. Oovo je ozbiljan pritisak“, smatra.
Sa druge strane, kaže da se treba pozabaviti i time ko je doprineo i doveo do ovakve situacije.
„Ko je jedne stvari govorio, druge obećavao, potpisivao Brisel, u Ohridu klimao glavom, a sada dolazi u situaciju da kaže ‘Malo sam pogrešio, ajd sad malo i da kupujem vreme’. E pa ne. Sada radi batina“.
Za savete je, kaže, kasno „jer se ne savetuje u 00.05“.
Srbiji je preostalo samo da iskontroliše štetu svega toga, koja, istakao je, „ne može biti mala“.
Sa druge strane, Vujović je mišljenja da diplomate nisu zadovoljne ni sa kosovskim premijerom, a zbog njegovih ideoloških razloga, kojim je, kako je kazao, zapleo dosta stvari.
Uporedio je njih dvojicu.
„Sa jedne strane Vučić – koji kupovinom vremena nastoji da ostane na vlasti, a sad druge Kurti – koji želi da uđe u istoriju kao čovek koji je napravio neki novi prohod i državu koja će se sutra ujediniti sa Albanijom“.
Ipak, naglašava da se od SAD nikad ne može očekivati da prema Kosovu bude strože, jer su ga i napravile, te da Vučić još uvek nije shvatio.
„SAD nikad neće podići ruku na dete koje su usvojile. One će mu dati manje oblansi ili čokoladnog mleka, ali ga neće udariti kaišem. Moraju da ga tolerišu, jer su ga one napravile. E to Vučić nije shvatio“, istakao je Vujović.
Izvor: Link
