Žene kao liderke energetske tranzicije su realnost, a ne mit, poruka je učesnica konferencije Žene Srbije u održivoj energetici – lidersto za energetsku tranziciju. Na skupu, koji je organizovala WISE Srbija mreža žena, po prvi put je dodeljena i nagrada Liderka održive energetike.
Posle dodele tri nagrade Liderka održive energetike održana su dva panela na kojima se razgovaralo o ženama kao nosiocima promena u energetskoj tranziciji i klimatskoj akciji i primerima tog liderstva. Takođe, su i predstavljeni rezultati istraživanja Uloga žena u domaćinstvu i biznisu u enegetskoj tranziciji – inicijative vredne podrške.
Oba panela je moderirala Višnja Baćanović, konsultantkinja za rodnu ravnopravnost i uvođenje rodne perspektive u okviru WISE projekta.
„Bez žena neće biti ostvareni ciljevi održivog razvoja“
Rodna ravnopravnost, kako je rekla Jelena Ivančević, savetnica na projektu “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji”, upravo je jedna od ključnih vrednosti Nemačke razvojne saradnje.
Ukoliko se žene, prema njenim rečima, ne uključe u distizanje ciljeva održivog razvoja, odnosno ukoliko se ne stvore uslovi da se uključe u proces u kojem one mogu da ostvare svoj pun potencijal, neće biti moguće ostvariti te ciljeve.
Sandra Lazić, načelnica Odeljenja za klimatske promene, podsetila je da je u toku javna rasprava o prvom strateškom dokumentu odnosno nacionalnom programu u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
„Ujedno ovo je prvi dokument u čijem se pisanju vodilo računa o uticaju planiranih mera na različite grupe stanovništva, jer iako su svi podjednako izloženi posledicama, nisu svi podjednako ranjivi“, poručila je ona.
Lukić: Naš otpad nije smeće koje treba da završava na deponijama
Ministarstvo, takođe, radi i na dekarbonizaciji i tranziciji, pa je napravljen niz strateških i zakonodavnih koraka, usvojena je Strategija niskougljeničkog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine i Zakon o klimatskim promenama.
Da su žene zaista lideri energetske tranzicije pokazuje i primer Milice Lukić, istraživačice-saradnice na Geografskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Milica je prošle godine uradila seriju fotografija sa različitih deponija širom Srbije.
“Zašto sa deponija? Zato što je otpad resurs koji u Srbiji nije iskorišćen. Podaci o količinama i vrstama otpada nisu potpuni”, istakla je ona.
Milica je u svom poduhvatu napravila i morfološku analizu koja je sadržala 44 kategorije otpada, kako bi otkrila šta je pogodno za reciklažu, kompostiranje i za energetsko iskorišćavanje.
“Naš otpad nije smeće koje treba da završava na deponijama iako se to dešava u 90 odsto slučajeva”, rekla je Milica.
Iva Đinđić, vodeći stručni saradnik za ugovore u Elektromreži Srbije (EMS), ističe da ova kompanija zapošljava više žena nego muškaraca. Ipak, to nije slučaj sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i Srbijagasom.
„Videvši istraživanje, jasno je da žene nisu u povoljnoj poziciji. Žene iz energetski siromašnih domaćinstava su u posebno teškom položaju. Zakoni se unapređuje, ali pitanje je da li su žene obaveštene o pomoći koju mogu da dobiju”, istakla je Đinđić.
„Nije loše, hvala na pitanju“
Bankarka Svetlana Cerović smatra da je jedan od najvećih problema nedostatak informacija o energetskoj tranziciji, energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije, a s druge strane je jasno da se ljudi najviše informišu u medijima, pa je neophodno da se preko njih te teme i popularizuju.
To je važno, kako tvrdi, jer je jasno da je nizak nivo svesti o njihovom značaju. U tome ona vidi i razlog zašto se nedovoljno koriste izvori finansiranja koji su na raspolaganju.
“I WISE mreža bi mogla da nam posluži da se plasiraju informacije o tome, uz pomenute medije, i društvene mreže”, poručila je Cerović.
Prema rečima advokatice Aleksandre Petrović, koja je bila deo konsultantskog tima Ministarstva rudarstva i energetike koji je radio na novom Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije i pripremi aukcija, znanje jeste bitno, ali u oblasti prava energetike ono se stiče praksom, saradnjom sa investitorima, energetskim kompanijama, kroz projekte.
Ona je podsetila da pravo energetike nije predmet ni na osnovnim, ni na specijalističkim studijama.
Dževdetbegović: Desetogodišnja ćerka kaže da želi da ode iz Bosne i Hercegovine zato što je prljava
“Zato pravo energetike mora da se približi tako što će oni koji se time bave aktivno o tome pričati, i na ovakvim skupovima. To i nameravam da radim i kroz WISE mrežu i Udruženje za pravo energetike Srbije”, istakla je Petrović.
Priča o energetskoj tranziciji firme iz Tuzle, mesne industrije Menprom, skoro godinu dana posle objavljivanje i dalje je jedan od najčitanijih tekstova na sajtu Balkan Green Energy News.
Merima Dževdetbegović, zamenica generalnog direktora Menproma, kaže da nisu ni bili svesni koliko je projekat koji su sproveli bio dobar, dok nisu videli kakvo je interesovanje izazvao taj tekst.
“Firma je u delu grada gde ima dosta zelenila, i kada pogledam kroz prozor, kad vidim te šume, kažem sebi da je na nama da to i da sačuvamo. S druge strane, moja desetogodišnja ćerka kaže da želi da ode iz Bosne i Hercegovine zato što je prljava. To su neki motivi, osim ušteda, koje vas pokreću u porodičnim firmama, i koje pokreću nas žene”, objasnila je Merima.
Lazendić: Moja odgovornost je da svojim primerom stavim do znanja da može da se bude liderka u energetici
„Nije loše, hvala na pitanju”, odgovorila je Neda Lazendić, direktorka firme WV-International, na pitanje kako je biti žena u sektoru energetike.
Suština je, smatra, dati dobar primer.
“Shvatam da je to moja odgovornost prema sektoru, da svojim primerom stavim do znanja da može da se bude žena liderka u energetici, na primer, na nekom skupu, gde su sve muškarci oko vas, i osećati se dovoljno dobro sa svojim znanjem i iskustvom. A, na sve to, imam i dva sina, koja rado spominjem u ovakvim prilikama…”, rekla je Lazendić.
Post Views: 20
Izvor: Link
